Da li novac treba čuvati u dinarima ili evrima, pitanje je koje godinama zaokuplja građane Srbije. Iako mnogi tradicionalno više veruju evropskoj valuti, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je dinarska štednja tokom prethodnih četrnaest godina donosila veće prinose. Ipak, konačna računica zavisi od kamatnih stopa, kretanja deviznog kursa, inflacije i cilja zbog kojeg se novac štedi.
Štednja predstavlja jedan od najvažnijih načina očuvanja finansijske sigurnosti, posebno u periodima ekonomske neizvesnosti. Međutim, odluka o tome u kojoj valuti čuvati novac nije jednostavna, jer svaka opcija donosi određene prednosti i rizike.
Dok se dinarska štednja uglavnom izdvaja po višim kamatnim stopama i povoljnijem poreskom tretmanu, evro građanima pruža mogućnost da novac čuvaju u valuti u kojoj se izražavaju cene mnogih većih kupovina, poput nekretnina i automobila.
Upravo zbog toga odgovor na pitanje koja valuta predstavlja bolji izbor ne zavisi isključivo od visine kamate.
Dinarska štednja pokazala veću isplativost
Prema najnovijoj analizi Narodne banke Srbije, objavljenoj krajem oktobra 2026. godine, dinarska štednja bila je isplativija od devizne tokom najvećeg dela posmatranog perioda od septembra 2012. do septembra 2026. godine.
Analiza pokazuje da je oročena dinarska štednja na godinu dana ostvarila veći prinos od uporedive štednje u evrima u čak 99 odsto posmatranih godišnjih perioda.
Primera radi, građanin koji je u septembru 2025. godine oročio 100.000 dinara na godinu dana, u septembru 2026. ostvario bi gotovo 1.800 dinara više nego da je isti početni iznos pretvorio u evre i oročio ga pod tadašnjim uslovima.
Razlozi za ovakve rezultate nalaze se pre svega u višim kamatnim stopama na dinarsku štednju, odsustvu poreza na ostvarenu kamatu i relativno stabilnom kursu dinara prema evru.
Ipak, važno je naglasiti da se radi o rezultatima iz prethodnog perioda, koji ne predstavljaju garanciju buduće isplativosti.
Koliko se zapravo razlikuju kamate?
Jedna od ključnih prednosti dinarske štednje jeste činjenica da banke po pravilu nude više kamatne stope na depozite u domaćoj valuti.
Dodatnu razliku stvara poreski sistem. Na prihod od kamate ostvarene na dinarsku štednju u Srbiji ne plaća se porez, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15 odsto.
To znači da dve naizgled slične ponude banaka mogu doneti različitu konačnu zaradu.
Na primer, ukoliko bi banka ponudila godišnju kamatu od četiri odsto na dinarsku štednju, građanin koji oroči 100.000 dinara ostvario bi 4.000 dinara kamate za godinu dana, pod pretpostavkom jednostavnog godišnjeg obračuna.
Ukoliko bi na isti početni iznos, pretvoren u evre, kamata iznosila dva odsto, zarada bi nakon plaćanja poreza bila ekvivalentna približno 1.700 dinara, pod uslovom da kurs ostane nepromenjen i da se zanemare troškovi konverzije.
Ovaj primer je ilustrativan, a ne prikaz konkretne aktuelne bankarske ponude. Stvarna razlika zavisi od ugovorenih kamatnih stopa, kursa i drugih uslova štednje.
Zašto građani i dalje više štede u evrima?
Uprkos većoj istorijskoj isplativosti dinarske štednje, najveći deo novca koji građani Srbije čuvaju u bankama i dalje je u stranoj valuti.
Prema podacima Narodne banke Srbije, krajem oktobra 2026. dinarska štednja stanovništva dostigla je približno 250 milijardi dinara, dok je devizna štednja iznosila 17,4 milijarde evra.
Ovakav odnos pokazuje da evro i dalje zauzima dominantno mesto u štednim navikama stanovništva.
Razlozi su višestruki. Pored istorijskog iskustva sa inflacijom i monetarnom nestabilnošću, značajnu ulogu ima činjenica da se veliki izdaci u Srbiji često obračunavaju ili ugovaraju uz oslanjanje na evro.
Građani koji planiraju kupovinu stana, automobila ili druge imovine čija je cena povezana sa evropskom valutom mogu smatrati praktičnijim da sredstva čuvaju upravo u evrima.
Na taj način smanjuju neizvesnost u pogledu iznosa koji će im biti potreban za buduću kupovinu.
Stabilan kurs važan za računicu
Jedan od najvažnijih faktora koji je prethodnih godina pogodovao dinarskoj štednji jeste relativno stabilan kurs domaće valute.
Prema zvaničnoj kursnoj listi Narodne banke Srbije, srednji kurs evra 6. novembra 2026. iznosio je 117,6089 dinara.
Relativna stabilnost kursa omogućavala je da veće kamate na dinarsku štednju u velikoj meri ostanu prednost i kada se ostvarena zarada izrazi u evrima.
Međutim, ukoliko bi dinar značajnije oslabio prema evropskoj valuti, deo ili celokupna prednost ostvarena kroz višu kamatu mogao bi biti izgubljen prilikom konverzije.
Zbog toga je važno razlikovati nominalni prinos, odnosno iznos kamate koji banka isplaćuje, od stvarne vrednosti ušteđevine nakon promene kursa i rasta cena.
Čak i kada se ukupan iznos štednje povećava, inflacija može smanjiti njegovu kupovnu moć.
Da li je sigurnije novac čuvati u banci?
Pored izbora valute, značajno pitanje odnosi se i na sigurnost novca.
U Srbiji su bankarski depoziti građana osigurani do iznosa od 50.000 evra po deponentu u jednoj banci, odnosno odgovarajuće dinarske protivvrednosti.
Osiguranje obuhvata dinarske i devizne depozite, uključujući sredstva na tekućim i štednim računima.
Sa druge strane, držanje većih iznosa gotovine kod kuće ne donosi kamatu, a podrazumeva i dodatne rizike, poput krađe ili fizičkog oštećenja novca.
Ipak, prilikom izbora banke potrebno je obratiti pažnju na uslove oročenja, mogućnost prevremenog podizanja sredstava i naknade koje mogu uticati na ukupan prinos.
Da li je najbolje podeliti štednju?
Za građane koji žele da smanje izloženost promenama deviznog kursa, jedna od mogućnosti jeste raspodela ušteđevine na dinarski i devizni deo.
Novac namenjen svakodnevnim troškovima i nepredviđenim izdacima u Srbiji praktično je držati u domaćoj valuti, posebno kada se i prihodi ostvaruju u dinarima.
Sa druge strane, sredstva namenjena kupovinama koje su vezane za evro mogu se čuvati u evropskoj valuti kako bi se smanjio rizik od promene kursa.
Takva raspodela ne garantuje najveći prinos, ali može doprineti boljem usklađivanju štednje sa budućim finansijskim potrebama.
Važan je i vremenski period štednje. Novac koji bi mogao zatrebati u narednih nekoliko meseci ne mora biti pogodan za dugoročno oročavanje, dok se za sredstva koja neće biti korišćena duže vreme mogu razmotriti ponude sa povoljnijim uslovima.
Šta je na kraju isplativije?
Podaci iz prethodnih četrnaest godina ukazuju da je dinarska štednja u Srbiji u velikoj većini analiziranih perioda donosila veći finansijski prinos od štednje u evrima.
Veće kamatne stope, oslobađanje od poreza na kamatu i relativno stabilan devizni kurs predstavljali su njene glavne prednosti.
Ipak, evro ostaje važna valuta za građane koji planiraju veće kupovine ili žele da sredstva usklade sa obavezama izraženim u evropskoj valuti.
Zato najisplativiji izbor nije nužno isti za svakog štedišu. On zavisi od toga koliko dugo novac treba čuvati, za šta će biti iskorišćen i koliki valutni rizik je vlasnik ušteđevine spreman da prihvati.
Umesto oslanjanja isključivo na naviku ili očekivanja o budućem kursu, najkorisnije je uporediti konkretne bankarske ponude, obračunati prinos nakon poreza i proceniti u kojoj valuti će novac na kraju biti potrošen.