Vođenje kućnog budžeta mnogima deluje komplikovano, posebno kada se tokom meseca smenjuju računi, kupovina hrane i brojni neplanirani troškovi. Ipak, postoji jednostavan način da prihode podelite tako da unapred znate koliko možete da potrošite.
Jedan od poznatijih modela je pravilo 50-30-20. Ideja je da mesečni prihod nakon poreza i drugih obaveznih izdvajanja podelite u tri kategorije: osnovne potrebe, lične želje i finansijske ciljeve.
Polovina prihoda odlazi na ono bez čega ne možete
Prema ovom pravilu, oko 50 odsto raspoloživih mesečnih prihoda trebalo bi nameniti osnovnim potrebama. Tu spadaju stanarina ili rata stambenog kredita, računi, hrana, prevoz, lekovi i druga neophodna izdvajanja.
Ako, na primer, raspolažete sa 100.000 dinara mesečno, cilj bi bio da osnovne troškove zadržite oko 50.000 dinara.
Narednih 30 odsto, odnosno 30.000 dinara u našem primeru, namenjeno je stvarima koje nisu neophodne, ali život čine prijatnijim. To mogu biti restorani, izlasci, putovanja, garderoba, pretplate ili različiti hobiji.
Upravo je ova kategorija najfleksibilnija. Ako želite brže da uštedite novac, deo sredstava iz nje možete prebaciti u štednju.
Jakub Zerdzicki
Svaki peti dinar ostavite za budućnost
Preostalih 20 odsto prihoda namenjeno je štednji i drugim finansijskim ciljevima. Kod plate od 100.000 dinara to bi bilo 20.000 dinara mesečno.
Taj novac može poslužiti za stvaranje fonda za nepredviđene situacije, otplatu dugova ili dugoročnu štednju i ulaganje. Najjednostavnije je da planirani iznos odvojite odmah nakon što primite platu, umesto da štedite samo ono što eventualno ostane na kraju meseca.
Pravilo 50-30-20, međutim, nije formula koja mora strogo da se poštuje. Nekome stanovanje i računi mogu uzimati znatno više od polovine prihoda. U tom slučaju odnos može biti, recimo, 60-25-15 ili 70-20-10.
Suština metode nije u preciznim procentima, već u tome da svaki dinar unapred dobije svoju namenu. Čak i kada trenutno možete da odvojite samo pet ili deset odsto prihoda, redovno planiranje može biti prvi korak ka stabilnijem kućnom budžetu.