Kolika plata je dovoljna za pristojan život u Beogradu? To je pitanje koje poslednjih godina izaziva brojne rasprave, kako među ekonomistima, tako i među građanima koji svakodnevno osećaju posledice rasta cena.
Odgovor, međutim, nije jednostavan. Ono što je jednoj osobi dovoljno za udoban život, drugoj možda neće pokriti ni osnovne troškove. Ipak, kada se pogledaju troškovi stanovanja, hrane, prevoza, računa i drugih svakodnevnih potreba, može se steći prilično jasna slika o tome koliko novca je potrebno prosečnom stanovniku prestonice.
Najveći trošak je krov nad glavom
Za većinu Beograđana najveća stavka u kućnom budžetu jeste stanovanje. Kirije su tokom prethodnih godina značajno porasle, posebno u centralnim gradskim opštinama i naseljima koja su dobro povezana sa poslovnim zonama.
Osoba koja živi sama i iznajmljuje stan često mora da izdvoji između trećine i polovine svojih primanja samo za kiriju i račune. Kada se tome dodaju troškovi hrane, prevoza, telefona, interneta i osnovnih životnih potreba, jasno je da niska primanja ostavljaju veoma malo prostora za štednju.
Koliko je potrebno samcu?
Za samca koji živi u iznajmljenom stanu i želi da pokrije sve osnovne troškove bez većih odricanja, mnogi procenjuju da je potrebno najmanje između 120.000 i 150.000 dinara mesečno.
U tom slučaju moguće je redovno plaćati račune, kupovati namirnice, povremeno izaći u restoran ili bioskop i izdvojiti manji iznos za nepredviđene troškove.
Sa manjim primanjima život jeste moguć, ali često podrazumeva pažljivo planiranje svakog dinara i odustajanje od brojnih aktivnosti koje se smatraju delom normalnog životnog standarda.
Situacija je drugačija za porodice
Kod porodica troškovi rastu znatno brže nego prihodi. Pored hrane i računa, pojavljuju se izdaci za vrtić, školu, odeću, vannastavne aktivnosti, zdravstvene potrebe i brojne druge stavke.
Zbog toga stručnjaci često ističu da je za četvoročlanu porodicu potrebno više prosečnih zarada kako bi se održao stabilan životni standard bez konstantnog finansijskog pritiska.
Mnoge porodice upravo zbog toga nastoje da imaju dva izvora prihoda, dok pojedini članovi domaćinstva rade dodatne poslove kako bi povećali mesečni budžet.
Nije isto „preživeti“ i „živeti“
Ekonomisti često prave razliku između minimalnih prihoda potrebnih za preživljavanje i prihoda koji omogućavaju kvalitetan život.
Prva kategorija podrazumeva pokrivanje osnovnih troškova. Druga uključuje mogućnost odlaska na odmor, kupovinu tehnike, održavanje automobila, štednju i stvaranje finansijske sigurnosti za budućnost.
Upravo zbog toga mnogi građani smatraju da plata koja omogućava samo plaćanje računa nije dovoljna, čak i ako formalno pokriva osnovne životne potrebe.
Beograd ostaje grad velikih mogućnosti, ali i velikih troškova
Prestonica i dalje privlači najveći broj investicija, nudi najšire tržište rada i najveće mogućnosti za napredovanje u karijeri. Sa druge strane, život u Beogradu često je skuplji nego u ostatku Srbije.
Zbog toga pitanje „kolika plata je dovoljna za život u Beogradu“ nema univerzalan odgovor. Ipak, među građanima i stručnjacima postoji sve veća saglasnost da su za život bez stalne brige o novcu potrebna primanja koja značajno prevazilaze minimalne i prosečne troškove domaćinstva.