Putnici širom sveta često primećuju da su cene u aerodromskim prodavnicama znatno više nego u gradskim radnjama, supermarketima ili tržnim centrima.
Flaša vode, sendvič, punjač za telefon ili parfem na aerodromu neretko koštaju i nekoliko puta više nego van terminala. Iako se takve razlike na prvi pogled mogu učiniti neopravdanim, iza njih stoji specifičan poslovni model koji se značajno razlikuje od klasične maloprodaje.
Visoki troškovi poslovanja i ograničena konkurencija
Aerodromi predstavljaju jedne od najskupljih komercijalnih lokacija na svetu. Prodavnice i ugostiteljski objekti plaćaju visoke zakupnine za prostor unutar terminala, naročito na međunarodnim aerodromima kroz koje godišnje prolaze milioni putnika. Pored zakupa, tu su i dodatni troškovi bezbednosnih procedura, logistike i posebnih operativnih zahteva koje nameće rad u strogo kontrolisanom okruženju.
Dostava robe u aerodromske objekte često je složenija nego u obične prodavnice. Svaka isporuka prolazi kroz određene bezbednosne kontrole, a pristup pojedinim zonama ograničen je posebnim dozvolama. Takvi procesi povećavaju troškove poslovanja, koji se na kraju delom prenose na krajnje kupce.
Istovremeno, konkurencija je često ograničena. Putnik koji je prošao bezbednosnu kontrolu ima mali broj alternativa. Ukoliko želi da kupi vodu, obrok ili osnovnu putnu opremu, uglavnom bira između nekoliko objekata koji posluju u istom terminalu. Takva situacija omogućava trgovcima da formiraju više cene nego na lokacijama gde se veliki broj prodavnica direktno nadmeće za kupce.
Martijn Stoof
Psihologija putnika i poslovna logika aerodroma
Aerodromske prodavnice ne prodaju samo proizvode, već i pogodnost. Mnogi putnici kupuju iz potrebe koja je nastala u poslednjem trenutku. Zaboravljen adapter, slušalice, lekovi bez recepta ili poklon za poslovni sastanak često se nabavljaju bez mnogo poređenja cena.
Kompanije koje posluju na aerodromima dobro poznaju takve obrasce ponašanja. Putnici su vremenski ograničeni, fokusirani na let i uglavnom nisu raspoloženi da traže jeftinije alternative. U ekonomiji se ovakva situacija naziva niskom cenovnom osetljivošću kupaca, što trgovcima ostavlja veći prostor za više marže.
Važnu ulogu imaju i prihodi samih aerodroma. Mnogi veliki svetski aerodromi značajan deo zarade ostvaruju upravo kroz zakup lokala, restorana i prodavnica. Prihodi od komercijalnih sadržaja postali su jedan od ključnih izvora finansiranja aerodromske infrastrukture, često uz prihode od avio-kompanija i putničkih taksi.
Posebna kategorija su takozvane duty free prodavnice. Iako se često smatra da su svi proizvodi u njima povoljniji, stvarnost je složenija. Kod pojedinih artikala, posebno parfema, kozmetike i alkoholnih pića, kupci mogu ostvariti uštede zahvaljujući poreskim olakšicama. Sa druge strane, mnogi drugi proizvodi imaju cene koje su slične ili čak više od onih u redovnoj maloprodaji.
Razlike između aerodroma takođe mogu biti značajne. Na velikim međunarodnim čvorištima, gde je promet putnika ogroman, prodavci imaju pristup velikom broju potencijalnih kupaca svakog dana. Na manjim aerodromima cene nekada mogu biti još više jer se troškovi poslovanja raspoređuju na manji broj transakcija.
Visoke cene na aerodromima stoga nisu rezultat jednog faktora, već kombinacije skupog poslovnog prostora, specifičnih operativnih zahteva, ograničene konkurencije i ponašanja putnika. Aerodrom predstavlja jedinstveno tržište u kojem pogodnost i dostupnost često imaju veću vrednost od same cene proizvoda.