Rastuće cene hrane i svakodnevnih potrepština dodatno opterećuju budžet zaposlenih sa niskim primanjima u 2026. godini
U Hrvatskoj je sve veći broj zaposlenih koji, uprkos redovnim primanjima, ne uspevaju da pokriju osnovne troškove života zbog kontinuiranog rasta cena hrane i drugih potrepština, pokazuju nedavne analize. Svedočenja građana potvrđuju da su visoki troškovi života i inflacija znatno uticali na kupovnu moć radnika sa nižim platama, što se naročito ogleda u svakodnevnim troškovima.
Na društvenim mrežama zabeležen je slučaj građanina Zagreba koji, iako zaposlen, otvoreno priznaje da često ostaje bez novca pre naredne plate. On navodi da mu zarada nije dovoljna za osnovne životne potrebe i da je prinuđen da povremeno pribegava krađi hrane u marketima kako bi preživeo do sledeće isplate. „Imam posao, nisam na birou, ali plata mi je debelo ispod tog iznosa. I da, desi se da mi ponestane novca pre plate. Nemojte mi filozofirati o moralu i poštenju, ja nemam nameru da budem gladan u sopstvenoj državi“, izjavio je Zagrepčanin.
Ovakva svedočenja pokreću pitanje koliko je realno očekivati da zaposleni sa niskim primanjima obezbede dostojanstven život u uslovima kada cene osnovnih proizvoda kontinuirano rastu. Dok deo javnosti osuđuje ovakve postupke, drugi smatraju da su oni posledica surove ekonomske realnosti sa kojom se suočavaju mnogi građani regiona.
Rast troškova života i inflacija poslednjih godina snažno su pogodili domaćinstva sa niskim prihodima, a posebno su pogođeni oni koji nemaju mogućnost dodatne zarade ili pomoć porodice. Analize pokazuju da se jaz između primanja i potrošačkih cena produbljuje, što dodatno otežava svakodnevni život velikom broju zaposlenih građana.
Očekuje se da će dalji rast cena i inflacija nastaviti da utiču na životni standard, dok mere socijalne zaštite i eventualna podrška države ostaju ključni faktori za smanjenje rizika od siromaštva među zaposlenima u Hrvatskoj.