Mnogi veruju da je testament poslednja i neopoziva volja ostavioca, zbog čega smatraju da nakon njegove smrti nema mesta za bilo kakve promene. Međutim, u praksi to nije uvek slučaj.
Iako predstavlja jedan od najvažnijih pravnih dokumenata u naslednom pravu, testament se pod određenim uslovima može osporiti pred sudom.
Upravo zbog raspodele nasledstva često dolazi do dugotrajnih porodičnih sporova, naročito kada pojedini naslednici smatraju da je testament sačinjen protivno zakonu ili da ne odražava stvarnu volju preminulog.
Činjenica da neko nije zadovoljan načinom na koji je raspoređena imovina sama po sebi nije osnov za poništavanje testamenta. Da bi sud proglasio testament nevažećim, potrebno je dokazati postojanje razloga propisanih Zakonom o nasleđivanju.
Dve vrste nevažećih testamenata: Ništavost i rušljivost
Rušljiv testament proizvodi pravno dejstvo sve dok sud pravosnažnom presudom ne odluči da ga poništi. Upravo ova vrsta testamenta najčešće završava pred sudovima i predmet je naslednih parnica.
Kada testament može biti proglašen ništavim?
Sud može utvrditi da testament nema pravnu snagu u tačno definisanim ekstremnim slučajevima. To se dešava ukoliko ga je sastavila osoba koja uopšte nije imala poslovnu sposobnost ili nije navršila 15 godina života.
Takođe, ništavost nastupa i kada se u sudskom postupku utvrdi da je testament falsifikovan i da potpis na njemu nije autentičan. Na kraju, testament je ništav i kada je njegov sam sadržaj suprotan zakonu, javnom poretku ili dobrim običajima, i u tim slučajevima se dokument poništava bez obzira na to ko ga osporava.