Da li se uspešni direktori bude u četiri ujutru, rade bez prestanka i donose stotine odluka svakog sata? Iako su ovakve predstave česte u javnosti, stvarnost je znatno drugačija.
Ljudi koji vode najveće kompanije sveta uglavnom ne oslanjaju se na natprirodnu disciplinu ili beskonačno radno vreme, već na sistem navika koji im omogućava da energiju i vreme koriste što efikasnije.
Brojne studije iz oblasti menadžmenta i organizacione psihologije pokazuju da vrhunski rukovodioci ne pokušavaju da rade sve sami. Naprotiv, najveći deo njihovog uspeha zasniva se na pravilnom određivanju prioriteta, delegiranju odgovornosti i donošenju kvalitetnih odluka u pravom trenutku. Upravo zbog toga njihov radni dan često izgleda sasvim drugačije nego što većina ljudi zamišlja.
Dan počinje bez žurbe, ali sa jasnim planom
Iako postoje direktori koji ustaju veoma rano, vreme buđenja nije ono što ih razlikuje od drugih. Mnogo važnije je šta rade tokom prvih sat vremena nakon ustajanja.
Veliki broj izvršnih direktora izbegava proveravanje elektronske pošte čim otvore oči. Umesto toga, deo jutra posvećuju fizičkoj aktivnosti, kratkoj šetnji, vežbanju, čitanju ili planiranju dana. Takav početak pomaže da se fokus usmeri na sopstvene prioritete, umesto da dan odmah preuzmu tuđi zahtevi.
Planiranje nije detaljno razrađen raspored svake minute. Naprotiv, mnogi ostavljaju prostor za nepredviđene situacije koje su sastavni deo upravljanja velikim sistemima.
Najvažnije odluke donose kada imaju najviše energije
Jedna od zajedničkih karakteristika uspešnih direktora jeste da najteže zadatke ne odlažu za kraj dana.
Kada je koncentracija najveća, rešavaju strateška pitanja, razgovaraju o investicijama, analiziraju rezultate ili donose odluke koje mogu uticati na poslovanje cele kompanije. Administrativni poslovi, elektronska pošta i rutinski sastanci često dolaze tek kasnije.
Na taj način najvredniji deo dana koriste za aktivnosti koje imaju najveći uticaj na rezultate.
Ne prisustvuju svakom sastanku
Jedna od najvećih zabluda jeste da direktor mora biti prisutan na svakom sastanku.
Iskusni rukovodioci upravo rade suprotno. Prisustvuju samo razgovorima na kojima mogu da doprinesu donošenju odluke ili rešavanju problema. Sve ostalo prepuštaju saradnicima kojima veruju.
Ovakav pristup štedi sate tokom radne nedelje i omogućava da se vreme usmeri na strateška pitanja umesto na operativne detalje.
Tran Nhu Tuan
Delegiranje nije znak slabosti
Mnogi preduzetnici koji tek razvijaju posao pokušavaju da kontrolišu svaki segment poslovanja. Međutim, kako kompanija raste, takav pristup postaje neodrživ.
Uspešni direktori pažljivo biraju ljude kojima će poveriti odgovornost. Delegiranje nije odricanje od kontrole, već stvaranje sistema u kojem svaki član tima zna svoje zadatke i ima ovlašćenja da ih izvrši.
Na taj način direktor dobija više vremena za razvoj poslovanja, pronalaženje novih prilika i dugorošno planiranje.
Veći deo dana provode razgovarajući sa ljudima
Iako se često smatra da direktori najveći deo vremena provode analizirajući finansijske izveštaje, istraživanja pokazuju drugačiju sliku.
Komunikacija zauzima značajan deo njihovog radnog dana. Razgovaraju sa menadžerima, zaposlenima, partnerima, investitorima i klijentima. Kroz takve razgovore prikupljaju informacije koje nijedan izveštaj ne može u potpunosti da prikaže.
Uspešne kompanije retko nastaju isključivo zahvaljujući dobrim brojkama. Podjednako važni su poverenje, kvalitetni odnosi i razmena informacija.
Prave manje odluka nego što mislite
Svaka odluka troši mentalnu energiju. Zbog toga mnogi direktori nastoje da pojednostave svakodnevne izbore. Neki imaju gotovo identičnu jutarnju rutinu, drugi unapred planiraju garderobu ili obroke, dok pojedini koriste unapred definisane procedure za rutinske situacije.
Na taj način mentalni kapacitet ostaje sačuvan za pitanja koja zaista zahtevaju ozbiljno razmišljanje.
Kontinuirano uče
Bez obzira na iskustvo, uspešni rukovodioci ulažu vreme u usvajanje novih znanja.
Čitaju stručnu literaturu, prate tehnološke promene, analiziraju konkurenciju i razgovaraju sa ekspertima iz različitih oblasti. Savremeno poslovanje menja se velikom brzinom, pa ono što je važilo pre nekoliko godina danas često više nije dovoljno.
Učenje za njih nije povremena aktivnost, već deo svakodnevnog posla.
Vreme za razmišljanje smatraju obavezom
Jedna od navika koja često iznenađuje jeste da mnogi direktori u kalendar namerno upisuju periode bez sastanaka.
To vreme koriste za analizu tržišta, razmišljanje o budućim projektima ili procenu rizika. Upravo tada nastaju ideje koje mogu promeniti pravac razvoja kompanije.
Na prvi pogled može delovati kao da ne rade ništa, ali upravo ti trenuci često imaju najveću vrednost.
Brinu o fizičkom i mentalnom zdravlju
Sve više rukovodilaca shvata da dugoročni rezultati nisu mogući bez očuvanja zdravlja.
Redovna fizička aktivnost, dovoljno sna i pravilna ishrana postali su sastavni deo njihove rutine. Razlog nije samo bolje raspoloženje, već i dokazano veća koncentracija, kvalitetnije donošenje odluka i otpornost na stres.
Sagorevanje na poslu danas predstavlja jedan od najvećih izazova za rukovodioce, pa se sve više pažnje posvećuje održavanju ravnoteže između poslovnog i privatnog života.
Ne mere uspeh brojem radnih sati
Možda najveće iznenađenje jeste činjenica da mnogi uspešni direktori ne smatraju da je cilj raditi što više.
Njihov fokus je na rezultatima, a ne na broju sati provedenih u kancelariji. Produktivnost se ne meri time koliko dugo neko sedi za računarom, već koliko vrednosti stvara za kompaniju, zaposlene i klijente.
Zbog toga se najbolji rukovodioci trude da eliminišu aktivnosti koje ne doprinose ciljevima, ostavljajući više prostora za poslove koji imaju najveći uticaj na razvoj organizacije.
BOOM 💥 Photography
Iako ne postoji univerzalna formula uspeha, navike direktora najuspešnijih kompanija pokazuju nekoliko zajedničkih obrazaca. Jasni prioriteti, kvalitetno upravljanje vremenom, poverenje u tim, kontinuirano učenje i briga o sopstvenoj energiji važniji su od rada do kasno u noć ili neprekidne zauzetosti.
Uspeh, dakle, ne proizlazi iz toga da čovek radi više od svih ostalih, već iz sposobnosti da svakog dana najveći deo vremena posveti onome što donosi najveću vrednost.