Razgovor za posao nije samo provera stručnog znanja, već i prilika da kandidat pokaže kako razmišlja, komunicira i predstavlja sopstvene kvalitete
Poslodavac tokom nekoliko desetina minuta pokušava da proceni da li osoba ispred njega poseduje iskustvo i veštine potrebne za određenu poziciju, ali i da li će se uklopiti u način rada kompanije. Zbog toga kvalitetno predstavljanje ne podrazumeva nabrajanje svega što se nalazi u biografiji, već sposobnost da se najvažnije informacije povežu sa konkretnim zahtevima radnog mesta. Kandidat koji uspe da bude jasan, profesionalan i prirodan ostavlja znatno snažniji utisak od osobe koja pokušava da izgovori unapred naučen govor.
Kako odgovoriti na pitanje „recite nam nešto o sebi“?
Jedan od prvih trenutaka razgovora često je ujedno i jedan od najvažnijih, jer pitanje „Recite nam nešto o sebi“ kandidatu daje prostor da sam odredi pravac razgovora. Dobar odgovor trebalo bi da bude kratak, strukturiran i usmeren na profesionalno iskustvo relevantno za poziciju za koju se konkuriše. Umesto detaljnog prepričavanja biografije, korisnije je predstaviti dosadašnje iskustvo, ključnu veštinu i razlog zbog kojeg je upravo ta pozicija logičan naredni korak. Na taj način kandidat odmah pokazuje da razume šta poslodavac traži.
Posebno je važno izbegavati predugačak uvod koji počinje od školovanja i detaljno prolazi kroz svaki prethodni posao. Poslodavac već ima biografiju ispred sebe, pa razgovor treba iskoristiti za objašnjenje onoga što iz nje ne može da se vidi. Kandidat može, na primer, izdvojiti konkretan projekat na kojem je radio, problem koji je rešio ili rezultat koji je ostvario. Takav pristup pokazuje ne samo šta je osoba radila, već i kakvu je vrednost svojim radom donela prethodnom poslodavcu.
Važan deo predstavljanja jeste i način na koji kandidat govori o svojim prednostima, jer opšte tvrdnje poput „odgovoran sam“, „komunikativan sam“ ili „brzo učim“ same po sebi nemaju veliku težinu. Mnogo ubedljivije je svaku važnu osobinu povezati sa konkretnim primerom iz prethodnog iskustva. Ako kandidat tvrdi da dobro funkcioniše pod pritiskom, može objasniti situaciju u kojoj je morao da završi važan zadatak u kratkom roku. Poslodavac tako dobija dokaz ponašanja, a ne samo subjektivnu procenu kandidata o samom sebi.
Šta poslodavac zaista prećutkuje tokom razgovora?
Pored sadržaja odgovora, poslodavac tokom intervjua procenjuje način komunikacije, sigurnost u nastupu i sposobnost kandidata da pažljivo sluša sagovornika. Profesionalan nastup ne znači da kandidat mora da bude potpuno opušten ili izuzetno samouveren, već da pokazuje kontrolu nad razgovorom i poštovanje prema osobi preko puta sebe. Kontakt očima, primeren ton glasa i jasno izražavanje mogu značajno doprineti ukupnom utisku. Istovremeno, preterana samouverenost može ostaviti lošiji utisak od umerene treme koja je sasvim prirodna tokom razgovora za posao.
Veliku grešku predstavlja pokušaj da kandidat na svako pitanje odgovori onim što pretpostavlja da poslodavac želi da čuje. Takav pristup često dovodi do neprirodnih odgovora i može stvoriti utisak da osoba ne govori iskreno o svom iskustvu. Mnogo je bolje priznati da se određena veština još razvija i objasniti kako kandidat radi na njenom unapređenju. Profesionalna zrelost se često prepoznaje upravo po tome što osoba ume da govori o svojim slabostima bez nepotrebnog umanjivanja sopstvene vrednosti.
Posebnu pažnju treba obratiti na pitanje zašto kandidat želi baš taj posao, jer odgovor može pokazati koliko se osoba pripremila za intervju. Rečenica da je „potreban posao“ može biti iskrena, ali ne objašnjava zbog čega bi kompanija trebalo da izabere upravo tog kandidata. Mnogo bolji odgovor povezuje iskustvo kandidata sa konkretnim potrebama radnog mesta i pokazuje da je prethodno istražio kompaniju. Kada kandidat ume da objasni šta može da doprinese organizaciji, razgovor prestaje da bude jednostavno predstavljanje biografije i postaje razgovor o potencijalnoj poslovnoj saradnji.
Na kraju razgovora često se otvara prostor za pitanja kandidata, što je još jedna prilika da se ostavi dobar utisak. Pitanja o očekivanjima tokom prvih nekoliko meseci, načinu rada tima ili kriterijumima za uspeh pokazuju profesionalno interesovanje za samu poziciju. Kandidat ne treba da se plaši da postavi pitanja, jer intervju nije jednosmerno ispitivanje već procena obe strane. Najbolje predstavljanje zato nije pokušaj da se kandidat prikaže kao savršen radnik, već da jasno pokaže ko je, šta zna, šta može da ponudi i zbog čega je spreman da doprinese kompaniji.