Jedno od najneprijatnijih pitanja na razgovoru za posao može značajno da utiče na buduću zaradu. Preniska cifra može da vas košta novca, dok previsoka može da vas izbaci iz dalje selekcije.
Razgovor za posao protiče dobro, kandidat je predstavio svoje iskustvo, poslodavac deluje zainteresovano, a onda stiže pitanje: „Koliku platu očekujete?“
Naizgled jednostavno pitanje zapravo predstavlja početak pregovora. Kandidat koji bez razmišljanja kaže prvu cifru koja mu padne na pamet može sebi da suzi prostor za pregovaranje.
Ako kaže premalo, postoji mogućnost da dobije manje nego što je poslodavac bio spreman da ponudi. Ako postavi očekivanje znatno iznad budžeta kompanije, može otežati nastavak razgovora. Zato odgovor ne bi trebalo da bude ni pogađanje ni pokušaj da se po svaku cenu izbegne konkretna cifra.
NE IZGOVARAJTE CIFRU DOK NE ZNATE ŠTA SE OD VAS OČEKUJE
Pre razgovora korisno je istražiti raspon zarada za sličnu poziciju, ali i uzeti u obzir sopstveno iskustvo, znanje, odgovornost koju posao nosi i veličinu kompanije.
Još važnije, plata ima smisla tek kada kandidat zna šta konkretno dobija za nju. Isti naziv radnog mesta u dve kompanije može da podrazumeva potpuno različit obim posla.
Zato, ukoliko je pitanje postavljeno prerano, kandidat može odgovoriti:
„Voleo bih prvo da bolje razumem obim odgovornosti i kompletan paket koji nudite, kako bih mogao da navedem realno očekivanje.“
To nije odbijanje razgovora o novcu. Naprotiv, pokazuje da kandidat želi da poveže zaradu sa konkretnim zahtevima pozicije.
Kada je vreme za cifru, često je praktičnije navesti raspon, umesto jednog fiksnog iznosa.
Na primer:
„Na osnovu mog iskustva i odgovornosti ove pozicije, očekivao bih neto zaradu u rasponu od 140.000 do 160.000 dinara, u zavisnosti od kompletnog paketa i preciznog obima odgovornosti.“
Time kandidat jasno pokazuje očekivanja, ali ostavlja prostor za pregovore.
Ipak, postoji jedna važna zamka: donja granica raspona treba da bude iznos sa kojim bi kandidat zaista bio zadovoljan. Ako kažete „140.000 do 160.000“, ne treba računati da će poslodavac automatski izabrati 160.000.
JEDNA REČENICA MOŽE DA VAS KOŠTA GODINAMA
Posebno problematičan odgovor može biti: „Meni plata nije toliko važna.“
Čak i kada kandidat želi da pokaže da su mu važni iskustvo, napredovanje ili dobra atmosfera, takva formulacija slabi njegovu pregovaračku poziciju. Bolje je reći da su ti faktori važni pored konkurentne zarade, a ne umesto nje.
Slično važi za odgovor: „Koliko vi mislite da vredim?“ On možda zvuči samouvereno, ali odgovornost za određivanje očekivanja potpuno prebacuje na drugu stranu.
Ako poslodavac insistira na konkretnoj cifri, kandidat može istovremeno dati odgovor i postaviti pitanje:
„Za ovu poziciju bih očekivao oko 150.000 dinara neto, u zavisnosti od ukupnog paketa. Možete li mi reći koji je budžetski raspon predviđen za ovu poziciju?“
Tako razgovor postaje dvosmeran.
Važno je posmatrati i više od osnovne mesečne plate. Bonusi, privatno zdravstveno osiguranje, rad od kuće, dodatni slobodni dani, plaćene edukacije, službeni automobil ili jasna mogućnost povećanja zarade mogu značajno promeniti vrednost ponude.
Na kraju, pitanje o očekivanoj plati nije test u kojem postoji jedna „tačna“ cifra. Najbolje pripremljen kandidat zna tržišnu vrednost svog rada, unapred određuje minimum ispod kojeg ne želi da ide i ostavlja dovoljno prostora za pregovore.
Jer razlika od samo 10.000 dinara mesečno iznosi 120.000 dinara godišnje. Ako početna plata kasnije postane osnova za procentualna povećanja, razlika može da se oseća i godinama nakon razgovora na kojem je izgovorena prva cifra.