Neto dobit Alphabet-a skočila 81 odsto na 62,6 milijardi dolara, dok regulatorni rizici ostaju u fokusu investitora
Američka tehnološka kompanija Alphabet ostvarila je u prvom kvartalu 2024. godine konsolidovani prihod od 109,9 milijardi dolara (oko 12,7 biliona dinara), što je rast od 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Operativna dobit porasla je 30 odsto i dostigla 39,7 milijardi dolara, sa operativnom maržom od 36,1 odsto, pokazuju zvanični finansijski podaci kompanije. Neto dobit Alphabet-a iznosila je 62,6 milijardi dolara (7,2 biliona dinara), što predstavlja rast od 81 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Zarada po akciji (EPS) dostigla je 5,11 dolara, što je iznad očekivanja analitičara sa Vol Strita.
Glavni pokretači rasta bili su segmenti Google Search i YouTube oglašavanja, uz naročito snažan rast Google Cloud poslovanja. Prihodi od cloud usluga porasli su 63 odsto na godišnjem nivou, zahvaljujući povećanoj potražnji za Gemini AI alatima i širenju među korporativnim klijentima. Prihod od pretrage povećan je za 19 odsto, uprkos konkurenciji i promenama koje donose generativni chatbot servisi.
Akcije kompanije Alphabet u petak su blago pale za 0,13 odsto na 384 dolara, usled kolebanja na tržištu i pojačanog regulatornog nadzora, iako su rezultati u prvom kvartalu prevazišli očekivanja. Analitičari naglašavaju značaj “full-stack” AI strategije, koja objedinjuje hardver, softver i usluge, čime Alphabet jača poziciju u globalnoj tehnološkoj transformaciji. Kapitalni izdaci kompanije značajno su povećani, usmereni pre svega na proširenje data centara i infrastrukture za AI trening i inferencu, uz najavu daljeg rasta ovih ulaganja sve do 2027. godine.
Direktor kompanije Sundar Pichai istakao je da AI tehnologija „osvetljava svaki deo poslovanja”. Zvanična saopštenja ukazuju da je Alphabet, pored rasta, posvećen investicijama u inovacije i ispunjavanju regulatornih zahteva.
Međutim, kompanija se suočava sa pojačanim regulatornim pritiscima u više jurisdikcija. Evropska unija nastavlja istrage prema Digital Markets Act-u, tražeći otvaranje usluga konkurenciji, uključujući i AI developere. U Sjedinjenim Državama, Ministarstvo pravde zahteva strukturne mere nakon utvrđivanja monopolske pozicije u segmentima pretrage i oglašavanja, što može značajno uticati na poslovni model kompanije. Brazilske antimonopolske vlasti dodatno su intenzivirale analizu pristupa novinskom sadržaju.
Dok Alphabet ulaže desetine milijardi dolara u AI infrastrukturu, menadžment naglašava opredeljenost ka inovacijama i usklađenosti sa zakonskim okvirima. Kompanija zadržava snažan novčani tok i stabilan bilans stanja, ali produžena regulatorna neizvesnost može uticati na profitne marže i zahteva potencijalno prilagođavanje poslovnog modela.