Brent nafta na 95 dolara, WTI na 92 dolara po barelu usled konflikta Irana i SAD, potrošači širom sveta suočeni sa rastom troškova goriva
Cene sirove nafte zadržale su se na višemesečnim maksimumima početkom juna 2026. godine, pri čemu je američki WTI trgovao oko 92 dolara za barel, dok je međunarodna referentna vrednost Brent iznosila 95 dolara. Ovi nivoi rezultat su nastavka poremećaja u snabdevanju energentima nakon sukoba između SAD, Izraela i Irana, koji je doveo do zatvaranja moreuza Hormuz – ključne tačke kroz koju prolazi oko petina svetskog pomorskog izvoza nafte.
Prema podacima američke Agencije za energetiku (EIA), eskalacija sukoba u martu izazvala je napade na energetsku infrastrukturu i zaustavila tankerki saobraćaj, što je primoralo države kao što su Irak, Saudijska Arabija, Kuvajt i UAE na smanjenje proizvodnje. Ukupno je, na vrhuncu krize, smanjenje proizvodnje iznosilo 10,5 miliona barela dnevno, što se odrazilo i na rekordno povlačenje zaliha širom sveta, prema izveštajima Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
Iako je početkom godine očekivan suficit na tržištu nafte i prosečna cena Brenta od 60 dolara, ovi izgledi su značajno promenjeni razvojem događaja na Bliskom istoku. U aprilu je prosečna cena Brenta prešla 117 dolara, a nakratko dostigla i 126 dolara, pre nego što je usled najava primirja došlo do blagog pada. Trenutne cene od 90 do 95 dolara i dalje su iznad očekivanja i utiču na rast cena goriva, grejanja i šire inflatorne pritiske na globalnom nivou.
Iako proizvodnja u SAD i Venecueli ostaje snažna, sa venecuelanskim izvozom koji je dostigao 1,23 miliona barela dnevno nakon ukidanja američkih sankcija, globalno tržište ostaje zategnuto, jer ovi volumeni ne mogu u potpunosti nadoknaditi gubitke iz Zaliva. Izveštaji ukazuju da su oslobađanja zaliha iz američkih strateških rezervi imala ograničen efekat na snižavanje cena, dok analitičari iz Goldman Sachs-a procenjuju da bi cene mogle ostati oko 90 dolara po barelu do kraja godine, čak i ako dođe do delimičnog otvaranja Hormuza.
Potpuno obnavljanje proizvodnje i izvoza kroz moreuz može potrajati mesecima zbog štete na infrastrukturi, naslaganih mina i potrebnih popravki, uprkos diplomatskim naporima i povremenim primirjima. Prema procenama EIA, eventualni potpuni povratak izvoza mogao bi dovesti do pada cene Brenta u raspon od 70 do 80 dolara kasnije tokom 2026. godine, ali produžene blokade ili nove eskalacije mogu ponovo povećati cene.
Dok analitičari i trgovci upozoravaju na oprez zbog velike neizvesnosti, potrošači i privreda nastavljaju da osećaju posledice visokih cena goriva i energenata, što dodatno utiče na ukupne troškove života i troškove poslovanja širom sveta.