Brent nafta porasla 2,99 odsto na 95,99 dolara, tržište reaguje na OPEC+ odluke i geopolitičke tenzije
Cene nafte zabeležile su snažan rast na azijskom tržištu u ponedeljak, pri čemu je referentni evropski Brent dostigao 95,99 dolara za barel, što predstavlja povećanje od 2,99 odsto ili 2,78 dolara u odnosu na prethodni dan. Američki West Texas Intermediate (WTI) porastao je na 93,30 dolara po barelu, uz dobitak od 2,76 dolara, odnosno 3,05 odsto, prema poslednjim podacima sa berzi u Tokiju 8. juna 2026. godine.
Ovaj skok cena približio je oba referentna ugovora psihološki važnoj granici od 100 dolara za barel, što nije viđeno još od perioda nestabilnosti na energetskim tržištima izazvanih sukobom u Ukrajini 2022. godine. Analitičari ukazuju da na rast cena utiču pre svega očekivanja jače potrošnje tokom letnje sezone putovanja na severnoj hemisferi, kao i neizvesnost oko globalnog snabdevanja zbog geopolitičkih tenzija i mogućih poremećaja u logistici.
Trgovci pomno prate najnovije odluke i poteze OPEC+ alijanse, koja ima značajan uticaj na svetsku ponudu nafte. Očekivanja u vezi sa budućim smanjenjem ili povećanjem proizvodnje direktno utiču na sentiment na tržištu i kretanje cena. Istovremeno, dok su naftni derivati nastavili uzlazni trend, pojedine druge energetske sirovine beleže pad. Tako je Murban nafta iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zabeležila cenu od 90,68 dolara po barelu, a američki futures za prirodni gas pao je 1,83 odsto na 3,17 dolara za milion britanskih termalnih jedinica (BTU).
Tržište je izuzetno osetljivo na svaku vest o potencijalnim poremećajima u lancu snabdevanja, bilo zbog političkih konflikata, bilo zbog promena u ekonomskim prognozama vodećih zemalja potrošača. Posebnu zabrinutost izaziva situacija u Ormuskom moreuzu, kroz koji se transportuje oko 20 odsto ukupne svetske nafte, a gde ni privremeni prekid vatre nije ubedio brodare da povećaju isporuke zbog i dalje prisutnog rizika.
Prema ocenama analitičara, nastavak jače potražnje iz velikih ekonomija može dodatno isprazniti globalne rezerve, dok istovremeno inflatorni pritisci i usporavanje svetskog privrednog rasta predstavljaju faktore koji bi mogli ograničiti potrošnju energije. Poslednjih nekoliko godina karakterišu visoka volatilnost na tržištima sirovina, podstaknuta geopolitičkim sukobima i promenama u strategijama OPEC+ zemalja.
Investitori će u narednom periodu pratiti podatke o zalihama, ekonomske pokazatelje i dalje poteze proizvođača kako bi procenili da li će cene nafte uspeti da nadmaše prag od 100 dolara po barelu i zadrže se na višim nivoima tokom druge polovine godine.