Brent nafta dostigla 106,33 dolara, a West Texas Intermediate 101,19 dolara zbog poremećaja u lancima snabdevanja
Cene nafte značajno su porasle u nedelju, pošto je vojni sukob između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana ušao u treću nedelju, što je izazvalo dodatne poremećaje na svetskom tržištu energenata. Prema zvaničnim podacima sa tržišta, Brent nafta dostigla je cenu od 106,33 dolara za barel, što je povećanje od skoro 3 dolara u odnosu na zatvaranje berze u petak. Cena američke West Texas Intermediate nafte porasla je na 101,19 dolara za barel.
Glavni uzrok rasta cena je gotovo potpuna blokada Ormuskog moreuza, jednog od ključnih svetskih naftnih pravaca, što je dodatno otežalo globalni lanac snabdevanja. Ovaj strateški prolaz kroz koji prolazi značajan deo svetske nafte, trenutno funkcioniše sa ograničenim kapacitetima, što direktno utiče na ponudu i izaziva rast cena na globalnom tržištu.
Povećanje cena nafte odmah se reflektuje i na krajnje potrošače, pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama, gde viši troškovi sirove nafte dovode do rasta cena goriva na pumpama, ali i poskupljenja drugih proizvoda koji zavise od transporta i energetike. Prema ekonomskim analizama, ovakav trend može imati šire posledice na inflaciju i potrošačku korpu, posebno ukoliko se poremećaji u snabdevanju nastave u narednim nedeljama.
Tržišni analitičari ističu da je neizvesnost na Bliskom istoku ključni faktor rizika za stabilnost cena sirovina, te da bi svaka eskalacija sukoba mogla dovesti do dodatnih skokova naftnih derivata. Za sada, ne postoje naznake smirivanja situacije ili brzog otvaranja Ormuskog moreuza za pun kapacitet prometa, što znači da će svetska tržišta energenata ostati pod pritiskom i u narednom periodu.
S obzirom na to da Sjedinjene Američke Države i Izrael nastavljaju vojne operacije protiv Irana, tržište ostaje izuzetno volatilno, a investitori i privreda prate razvoj događaja zbog mogućih daljih uticaja na cene goriva, transport i ukupnu inflaciju. Rast cena nafte, osim što povećava troškove života građana, utiče i na troškove proizvodnje i logistike u mnogim industrijama, čime se dodatno komplikuje globalna ekonomska stabilnost.