24-karatno zlato dostiglo 562,5 dirhama po gramu, pad cena rezultat geopolitičkih tenzija i inflacionih pritisaka
Cene zlata na tržištu u Dubaiju nastavile su silazni trend, pri čemu je vrednost 24-karatnog zlata u utorak ujutru iznosila 562,5 dirhama (oko 171 evro) po gramu, što je pad u odnosu na 565,75 dirhama koliko je iznosila prethodnog dana. U poređenju sa najvišom tačkom u aprilu, kada je 24K zlato dostiglo 588 dirhama (oko 179 evra) po gramu 17. aprila, trenutna cena je niža za 25,5 dirhama. Slično, cena 22-karatnog zlata smanjena je sa 524 na 520,75 dirhama, odnosno za 23,75 dirhama u odnosu na vrhunac od 544,5 dirhama.
Ova korekcija cena pružila je određeno olakšanje kupcima koji su odlagali kupovinu tokom perioda kada su cene premašile 580 dirhama za 24-karatno zlato sredinom meseca. Na primer, kupovina 10 grama zlata sada je povoljnija za 255 dirhama u poređenju sa cenom od 17. aprila, ne računajući troškove izrade i poreze.
Tokom aprila, volatilnost je bila izražena: mesec je započet sa 573 dirhama za 24K i 530,75 dirhama za 22K, nakon čega je usledio pad u prvoj nedelji, zatim oporavak i novi rast do sredine meseca. Nakon dostizanja vrhunca 17. aprila, cene su se zadržale iznad 580 dirhama do 20. aprila, a zatim su ponovo pale tokom poslednje nedelje. Trenutne vrednosti su i dalje iznad minimuma zabeleženih 6. aprila, kada je 24K zlato koštalo 561 dirham, a 22K 519,5 dirhama. U odnosu na početak meseca, 24K je sada niži za 10,5 dirhama, a 22K za 10 dirhama.
Na globalnom tržištu, cena zlata je iznosila oko 4.670 dolara (oko 511.000 dinara) po unci, uz pad od 0,2 odsto u odnosu na prethodni dan, dok su i američki terminski ugovori na zlato beležili identičan pad. Ova kretanja prate neizvesnost oko diplomatskih pregovora između SAD i Irana, kao i odluka centralnih banaka širom sveta. Inflacioni pritisci izazvani visokim cenama nafte i geopolitičke tenzije u regionu Hormuškog moreuza dodatno su uticali na tržišnu dinamiku.
Ključni faktor za dalji smer cena zlata biće odluke velikih centralnih banaka, uključujući američki Fed, Evropsku centralnu banku, Banku Engleske i Banku Kanade. Prema dostupnim izveštajima, očekuje se da će kamatne stope ostati stabilne, dok tržišta pažljivo prate kako će monetarne vlasti tumačiti inflacione rizike proistekle iz nestabilnosti na Bliskom istoku.
Zlato tradicionalno ne donosi kamatni prinos, zbog čega okruženje „visokih kamatnih stopa tokom dužeg perioda” može ograničiti njegovu privlačnost, dok geopolitički rizici i dalje predstavljaju podršku potražnji za ovim plemenitim metalom. Tržište ostaje izuzetno osetljivo na svaku promenu u globalnim odnosima i monetarnoj politici.