Evropa ulazi u jedan od najvećih investicionih ciklusa poslednjih decenija. Nakon godina sporog privrednog rasta, energetske krize i sve snažnije konkurencije iz Sjedinjenih Američkih Država i Kine, evropske države pokušavaju da povećanjem ulaganja ponovo pokrenu industriju i ojačaju ekonomsku samostalnost kontinenta.
U fokusu su energetika, odbrana, infrastruktura, proizvodnja čipova, električnih vozila, baterija i drugih strateški važnih proizvoda. Reuters je novu evropsku strategiju opisao kao svojevrsnu „trilionsku opkladu“ na oživljavanje industrije.
Cilj je da Evropa ponovo postane atraktivno mesto za velike industrijske investicije i smanji zavisnost od drugih delova sveta u sektorima koji postaju ključni za ekonomsku i političku moć.
Evropa traži odgovor na američku i kinesku konkurenciju
Evropska industrija poslednjih godina našla se između dva izuzetno snažna konkurenta.
Sjedinjene Američke Države privlače kompanije velikim državnim podsticajima, povoljnijim energetskim uslovima i ogromnim domaćim tržištem, dok Kina raspolaže velikim proizvodnim kapacitetima i dominantnom pozicijom u pojedinim segmentima industrije.
Poseban pritisak osećaju evropski proizvođači automobila, hemijska industrija, metalurgija i energetski intenzivne kompanije.
Zbog toga se evropska ekonomska politika sve više pomera od modela u kojem je tržište trebalo da odredi gde će se proizvoditi ka aktivnijoj industrijskoj politici.
Države ponovo postaju važan učesnik u finansiranju strateških projekata.
Nemačka pokreće ogroman investicioni ciklus
Jedan od najvažnijih primera promene dolazi iz Nemačke, najveće evropske ekonomije.
Berlin je otvorio prostor za stotine milijardi evra dodatnih ulaganja u infrastrukturu i odbranu. Poseban infrastrukturni fond vredan 500 milijardi evra namenjen je modernizaciji zemlje tokom narednih godina.
Novac bi trebalo da bude usmeren na železnicu, puteve, energetsku infrastrukturu, digitalizaciju i druge projekte.
Za evropsku ekonomiju ovo je posebno značajno jer je Nemačka decenijama bila poznata po veoma opreznoj fiskalnoj politici. Promena pristupa pokazuje koliko su se ekonomski i geopolitički prioriteti Evrope promenili.
Odbrana postaje veliki industrijski pokretač
Još jedan ogroman investicioni talas dolazi iz odbrambenog sektora.
Evropska unija pokrenula je plan ReArm Europe/Readiness 2030, čiji je cilj da omogući mobilizaciju do 800 milijardi evra dodatnih izdvajanja za odbranu.
Povećavanje vojnih budžeta istovremeno znači povećavanje porudžbina evropskoj industriji – od municije i oklopnih vozila do elektronike, dronova, komunikacionih sistema i naprednih tehnologija.
Ukoliko značajan deo tog novca ostane unutar evropske privrede, rast vojnih izdataka mogao bi da podstakne otvaranje novih proizvodnih kapaciteta, razvoj tehnologije i nova radna mesta.
Odbrana tako postaje ne samo bezbednosno već i veliko industrijsko pitanje.
Energija ostaje ključni problem
Evropska industrijska politika teško može da uspe bez rešavanja pitanja energije.
Energetski intenzivne kompanije poslednjih godina suočavaju se sa znatno većim troškovima, što je posebno pogodilo hemijsku, metaluršku, staklarsku i druge grane industrije.
Zbog toga EU ulaže u obnovljive izvore, elektroenergetske mreže, skladištenje energije i druge projekte koji bi trebalo da povećaju energetsku sigurnost.
Cilj nije samo energetska tranzicija. Pristupačna i stabilna energija postaje jedan od osnovnih uslova za očuvanje evropske proizvodnje.
Čipovi, baterije i automobili postaju strateški proizvodi
Promenio se i evropski pogled na to šta predstavlja stratešku industriju.
Pandemija, poremećaji globalnih lanaca snabdevanja i geopolitičke krize pokazali su koliko zavisnost od uvoza može da bude problematična.
Zbog toga EU pokušava da poveća domaće kapacitete za proizvodnju poluprovodnika, baterija, kritičnih sirovina i tehnologija povezanih sa energetskom tranzicijom.
Posebno važna biće automobilska industrija, jedan od temelja evropske proizvodnje i izvoza.
Evropski proizvođači sada istovremeno moraju da finansiraju prelazak na električna vozila i odgovore na sve snažniju konkurenciju kineskih kompanija.
Može li trilionska opklada da vrati evropsku industriju?
Velika količina novca sama po sebi ne garantuje uspeh.
Evropska unija i dalje se suočava sa sporom administracijom, komplikovanim propisima, nedostatkom kvalifikovane radne snage, skupom energijom i tržištem kapitala koje je manje razvijeno od američkog.
Upravo zbog toga pitanje nije samo koliko će Evropa investirati, već koliko će brzo taj novac uspeti da pretvori u nove fabrike, elektrane, železnice, tehnološke kompanije i proizvodne kapacitete.
Ukoliko u tome uspe, naredna decenija mogla bi da donese novu fazu evropske industrijalizacije.
Povratak industrije ponovo postaje politički prioritet
Decenijama se činilo da će razvijene evropske ekonomije sve više zavisiti od usluga, dok će veliki deo proizvodnje biti premešten u jeftinije delove sveta.
Geopolitičke promene poslednjih godina dovele su taj model u pitanje.
Energetska sigurnost, proizvodnja oružja, čipova, baterija, automobila i ključne infrastrukture danas se ponovo posmatraju kao pitanja nacionalne i evropske bezbednosti.
Zato evropska „trilionska opklada“ predstavlja mnogo više od pokušaja da se ubrza privredni rast. Reč je o pokušaju da Evropa povrati deo industrijske moći, smanji stratešku zavisnost i ostane jedan od tri velika ekonomska centra sveta uz SAD i Kinu.
Narednih nekoliko godina pokazaće da li će stotine milijardi evra novih investicija zaista pokrenuti evropsku proizvodnju ili će strukturni problemi nastaviti da ograničavaju njenu konkurentnost.