Privreda evrozone pokazuje sve jasnije znake ubrzanja. Poslovna aktivnost tokom septembra porasla je najbržim tempom još od proleća 2023. godine.
Najnoviji pokazatelji ukazuju da se oporavak više ne oslanja samo na pojedine sektore. Rast istovremeno beleže i industrija i usluge.
PMI na najvišem nivou od 2023. godine
Kompozitni PMI indeks evrozone porastao je u septembru na 53,1 poen. U avgustu je iznosio 52,0.
Svaka vrednost iznad 50 ukazuje na rast poslovne aktivnosti. Septembarski rezultat predstavlja najviši nivo od aprila 2023. godine.
PMI prati aktivnosti kompanija u proizvodnom i uslužnom sektoru. Zbog toga se često koristi kao rani pokazatelj kretanja privrede.
Prema procenama zasnovanim na ovim podacima, trenutni tempo aktivnosti odgovara rastu BDP-a od oko 0,4 odsto na kvartalnom nivou.
To je ohrabrujući signal za evropsku ekonomiju. Ona se prethodnih godina suočavala sa slabom industrijom, visokim cenama energije i skromnom domaćom tražnjom.
Industrija ponovo dobija na zamahu
Posebno je značajno što poboljšanje više nije ograničeno samo na uslužni sektor.
Industrijska aktivnost takođe pokazuje znake oporavka. U pojedinim oblastima raste i broj novih porudžbina.
Dodatni podsticaj donose ulaganja u infrastrukturu povezanu sa veštačkom inteligencijom. Rast potražnje beleže i pojedini segmenti odbrambene industrije.
Uslužni PMI evrozone dostigao je 53,0 poena. Nova poslovanja rasla su najbržim tempom u više od tri godine.
Poboljšanje se vidi i kod spoljne tražnje. Izvozne porudžbine ponovo su počele da rastu nakon dužeg perioda slabljenja.
Nemačka ubrzava, Francuska izlazi iz pada
Među najvećim evropskim ekonomijama posebno se izdvaja Nemačka.
Poslovna aktivnost u toj zemlji ubrzala je tokom septembra. To je važno jer je nemačka privreda prethodnih godina bila jedan od glavnih izvora slabosti evrozone.
Bolji signali stižu i iz Francuske. Tamo je poslovna aktivnost zabeležila rast nakon višemesečnog slabljenja.
Snažnu ekspanziju beleže i pojedine ekonomije na jugu Evrope. Španija ostaje među državama sa najbržim rastom poslovne aktivnosti.
Inflacija ostaje rizik
Ubrzavanje privrede, međutim, donosi i novi izazov za Evropsku centralnu banku.
Uporedo sa rastom poslovne aktivnosti ponovo jačaju cenovni pritisci. Poskupljenje energenata povećava troškove kompanija.
Deo tih troškova firme prenose na kupce kroz više prodajne cene.
To povećava rizik da inflacija ostane iznad cilja ECB-a duže nego što se ranije očekivalo.
Snažniji privredni pokazatelji zato imaju dvostruki efekat. Dobri su za kompanije, ali mogu predstavljati izazov za finansijska tržišta.
Ako rast ostane stabilan, ECB će imati manje razloga za brzo popuštanje monetarne politike.
Nove porudžbine ulivaju optimizam
Još jedan pozitivan signal dolazi iz kretanja novih porudžbina.
Njihov rast pokazuje da ubrzanje nije zasnovano samo na realizaciji ranije ugovorenih poslova.
Kompanije u poslednji kvartal godine ulaze sa boljom tražnjom nego nekoliko meseci ranije.
To ipak ne znači da su svi problemi evropske ekonomije rešeni.
Visoke cene energije i dalje predstavljaju rizik. Tu su i troškovi finansiranja, fiskalne neizvesnosti i geopolitičke tenzije.
Ipak, septembarski podaci predstavljaju jedan od najsnažnijih signala oporavka u poslednjih nekoliko godina.
Ako se rast porudžbina i proizvodnje nastavi, evrozona bi 2026. godinu mogla završiti sa znatno snažnijim ekonomskim zamahom nego što se ranije očekivalo.