Njujork je pokrio manjak od 5,6 milijardi dolara za ovu i 7 milijardi dolara za narednu godinu, uz dodatnih 4 milijarde dolara podrške iz državnih fondova
Grad Njujork je u najnovijem budžetskom dogovoru uspeo da zatvori budžetski deficit od ukupno 12 milijardi dolara (oko 1.300 milijardi dinara), što obuhvata 5,6 milijardi dolara za tekuću i 7 milijardi dolara za narednu fiskalnu godinu. Prema zvaničnim podacima, ključnu ulogu u zatvaranju ovog fiskalnog jaza imala je finansijska podrška države Njujork, predvođena guvernerkom Kathy Hochul.
Umesto prvobitno najavljivanih povećanja poreza na korporacije i imućne građane, gradska administracija se oslonila na paket državne pomoći u vrednosti od približno 4 milijarde dolara, čime je ukupna državna podrška dostigla skoro 8 milijardi dolara u dvogodišnjem periodu. U okviru ovog paketa, grad je dobio 352 miliona dolara direktne pomoći, 3,2 milijarde dolara kroz programe koje je odobrila država, kao i dodatnih 500 miliona dolara kroz nove poreske prilive i prilagođavanja.
Gradonačelnik Zohran Mamdani je na konferenciji za medije izjavio da je „fiskalni jaz u potpunosti zatvoren“, ističući budžetski balans i očuvanje socijalnih programa bez povećanja poreza za radničke porodice. Međutim, analitičari i deo političke javnosti ukazuju da deo rešenja leži u privremenom rebalansu i pomoći iz Albanyja, a ne u trajnim strukturnim promenama.
Kritike su stigle i od bivših gradskih zvaničnika, koji tvrde da je procena deficita bila preuveličana i korišćena za politički pritisak. Prema navodima, grad je prethodno raspolagao rezervama od 8 milijardi dolara, što je omogućilo manevrisanje u pregovorima sa državnim vlastima.
U finalnoj strukturi budžeta, grad je ostvario dodatne uštede od 1,8 milijardi dolara, a deo sredstava obezbeđen je kroz tzv. pied-à-terre porez na luksuzne nekretnine, koji je projektovan da donese 500 miliona dolara novih prihoda. Ključne ličnosti u pregovorima bile su Andrea Stewart-Cousins, Carl Heastie i Julie Menin, koji su zajedno sa gradskim i državnim liderima omogućili postizanje dogovora.
Iako gradska administracija ističe da je trenutni deficit rešen, ekonomski stručnjaci upozoravaju da se deo fiskalnih izazova odlaže za narednu godinu, jer se deo privremene pomoći oslanja na jednokratne izvore i posebne državne programe. Time se otvara pitanje o dugoročnoj održivosti gradske fiskalne politike.
Novi budžet ostavlja gradske rezerve netaknute, ali ostaje izazov kako će Njujork u narednim godinama izbalansirati ambiciozne javne rashode i potrebu za fiskalnom disciplinom bez dodatnih vanrednih državnih intervencija.