Studija procenjuje da bi prelazak na zeleni čelik smanjio uvoz 6 milijardi tona koksa do 2066. godine i povećao izvoznu konkurentnost
Indijska industrija čelika mogla bi da izbegne trošak od čak bilion dolara (hiljadu milijardi dolara, ili oko 108 biliona dinara) za uvoz koksa tokom naredne četiri decenije ukoliko pređe na zeleni čelik, pokazuje nova analiza Centra za energiju i klimu Indije (IECC) Univerziteta Kalifornija u Berkliju. Prema izveštaju, nastavak širenja kapaciteta na bazi tradicionalnih visokih peći i koksa mogao bi da „zaključa” zemlju u potrebi za oko 6 milijardi tona uvoznog koksa do 2066. godine.
Indija, koja je drugi najveći proizvođač čelika na svetu, planira da do 2030-31. godine poveća ukupne instalirane kapacitete na 300 miliona tona godišnje. Trenutno se oko 60–65 odsto planiranog povećanja kapaciteta prema Nacionalnoj strategiji za čelik oslanja na visoke peći i osnovne kiseonične peći, što zahteva čak 161 milion tona koksa godišnje—pri čemu se oko 90 odsto ovog energenta uvozi, uglavnom iz Australije i drugih globalnih izvora.
Studija IECC ističe da Indija ima značajne konkurentske prednosti zbog niskih troškova obnovljive energije, što omogućava proizvodnju zelenog vodonika po ceni od oko 3 dolara po kilogramu do 2030. godine. To bi omogućilo proizvodnju zelenog čelika po ceni od oko 562 dolara po toni, odnosno 5 do 10 odsto iznad cene čelika iz novih konvencionalnih pogona. Ipak, autori izveštaja naglašavaju da se konvencionalni čelik oslanja na uvozni koks čija se cena formira u američkim dolarima, dok bi zeleni čelik koristio domaće obnovljive izvore energije sa ugovorenim cenama u rupijama, smanjujući valutne i cenovne rizike.
„Indija se nalazi na strateškoj prekretnici u razvoju čelične industrije. Ako nove kapacitete gradimo na uvoznom koksu, rizikujemo valutnu nestabilnost i volatilnost cena u ključnom industrijskom sektoru, dok zeleni čelik nudi održivu alternativu”, ocenila je Neelima Jain, direktorka za industrijsku i trgovinsku politiku IECC. Jose Dominguez, istraživački menadžer IECC, dodaje: „Konvencionalni čelik zavisi od uvoza koksa po dolarima, dok zeleni čelik može koristiti domaću obnovljivu energiju sa cenama u rupijama, što ga čini dugoročno otpornijim.”
Izveštaj procenjuje da bi, uz istorijsko poskupljenje koksa i slabljenje rupije, proizvodnja zelenog čelika mogla da dostigne cenovni paritet sa konvencionalnim čelikom već oko 2030. godine. Dodatno, upozorava se da će indijski izvoz čelika sa visokim emisijama ugljenika biti pod pritiskom zbog evropske regulative CBAM (Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granici), koja od januara 2026. godine uvodi dodatne troškove za uvoz čelika sa visokim emisijama.
„Troškovi zelenog vodonika u Indiji su među najnižima globalno. To Indiji može obezbediti prednost u izvozu čelika i konkurentnost u nizvodnim industrijama kao što su automobilska i mašinska industrija”, ocenio je Nikit Abhyankar, ko-direktor IECC. Izveštaj preporučuje kreiranje specijalizovanog tržišnog okvira za rani razvoj zelenih čeličana, uključujući dugoročne ugovore, standarde verifikacije emisija i javno-privatne modele za podele rizika.
Indija je već pokazala sposobnost brzog razvoja obnovljivih izvora energije, a sličan pristup potreban je i za prelazak na zeleni čelik, zaključuje se u studiji IECC.