Kineske rezerve američkog duga pale na 652,3 milijarde dolara, Japan smanjio izloženost za 47 milijardi dolara usled rasta cena nafte i valutnih pritisaka
Japan i Kina, kao dva najveća inostrana vlasnika američkih državnih obveznica, značajno su smanjili svoja ulaganja u američki dug tokom marta 2026. godine, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva finansija SAD. Kina je smanjila svoje rezerve američkog duga na 652,3 milijarde dolara (oko 70,5 biliona dinara), što je najniži nivo od septembra 2008. godine. Istovremeno, Japan, koji je i dalje najveći strani vlasnik američkih obveznica, smanjio je izloženost za 47 milijardi dolara, na ukupno 1.191 milijardu dolara (oko 128,7 biliona dinara).
Ukupne inostrane rezerve američkih obveznica pale su sa 9,49 biliona dolara (1.025 biliona dinara) u februaru na 9,25 biliona dolara (oko 999 biliona dinara) u martu, što ukazuje na širenje globalnih pritisaka izazvanih ratom u Iranu i rastom cena sirove nafte. Povećanje cene nafte dodatno je opteretilo ekonomije uvoznika energenata u Aziji i oslabilo regionalne valute, uključujući japanski jen.
Analitičari ističu da su centralne banke ovih zemalja prodavale deo dolarskih rezervi, uključujući američke državne obveznice, kako bi podržale sopstvene valute tokom perioda tržišnih turbulencija. Jen je u tom periodu oslabio i probio granicu od 160 jena za dolar, što je dodatno pojačalo pritisak na japanske monetarne vlasti.
Prema oceni Frederica Neumanna, glavnog ekonomiste za Aziju u HSBC-u, pad ulaganja centralnih banaka u američke obveznice je očekivan usled povećane finansijske nestabilnosti od početka rata u Persijskom zalivu i pritiska na kurseve valuta, posebno u Aziji. ‘Intervencije na tržištu valuta radi podrške domaćim valutama dovele su do prodaje dela američkih državnih obveznica’, naveo je Neumann.
Ovo smanjenje ulaganja ima posledice i na globalno tržište kapitala, jer niži nivo stranih ulaganja u američki dug može uticati na troškove zaduživanja i likvidnost. Istovremeno, centralne banke nastavljaju da balansiraju između potrebe za stabilizacijom valuta i održavanja rezervi.
Trend pada stranih rezervi američkih obveznica posebno je izražen u kontekstu poremećaja izazvanih rastom cena nafte i geopolitičkom nestabilnošću. Prema poslednjim podacima, strane centralne banke ostaju oprezne, prilagođavajući svoje portfolije aktuelnim tržišnim uslovima i potrebama za deviznim intervencijama.