Energetska kriza pogoršana prestankom uvoza nafte i američkim sankcijama, obnovljeno napajanje za samo 72.000 korisnika u Havani
Kuba se suočava sa ozbiljnom energetskom krizom nakon što je treći put u jednom mesecu doživela potpuni nestanak struje, ostavljajući oko 10 miliona ljudi bez električne energije, pokazuju zvanični podaci objavljeni nakon kvara na termoelektrani Nuevitas u provinciji Kamagvej. Do nedelje ujutro, napajanje je obnovljeno samo za 72.000 korisnika u Havani, uključujući pet bolnica, dok je ostatak stanovništva i dalje bez osnovnih usluga.
Prema informacijama Ministarstva energetike i rudarstva, Kuba već tri meseca nije primila ni jedan litar stranih energenata – dizela, lož ulja, benzina, avionskog goriva niti tečnog naftnog gasa. Domaća proizvodnja pokriva samo 40 odsto potreba za gorivom, što ozbiljno ugrožava funkcionisanje privrede i svakodnevni život građana.
Stanovnici Havane svakodnevno su suočeni sa restrikcijama struje koje traju i po 15 sati, dok su ruralna područja u još težoj situaciji. Usled nedostatka električne energije, operacije u bolnicama se odlažu, hrana propada u frižiderima, a avio-kompanije značajno su smanjile broj letova prema Kubi, što dodatno ugrožava turistički sektor.
Energetska kriza dodatno je produbljena nakon prestanka isporuke nafte iz Venecuele, usled američkih vojnih akcija i pooštrenih sankcija. Takođe, pritisak SAD-a blokira i pokušaje Kube da pronađe nove dobavljače energenata na međunarodnom tržištu. Zbog toga je ukupna energetska stabilnost zemlje ozbiljno narušena, a ekonomska aktivnost dovedena u pitanje.
Politička tenzija pojačana je izjavama bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je javno izjavio da „ima čast da preuzme Kubu“ i da bi mogao „učiniti šta god želi sa njom“, dok je kubanski zamenik ministra spoljnih poslova Karlos Fernandes de Kosio poručio da je vojska spremna za svaki scenario i da Kuba neće pregovarati o promeni režima. „Kuba je suverena država i to je neupitno pravo koje se ne dovodi u pitanje“, poručio je de Kosio.
Ekonomski analitičari ocenjuju da će, ukoliko energetska izolacija potraje, posledice biti još teže za ključne sektore poput zdravstva, saobraćaja i turizma, a životni standard građana nastaviće da opada. Povratak stabilnog snabdevanja energentima zavisiće od promena u međunarodnim odnosima i mogućnosti Kube da obnovi naftne isporuke.