Stotine hiljada građana protestovalo zbog podizanja starosne granice za penziju sa 62 na 64 godine
Protesti u Francuskoj privukli su stotine hiljada ljudi, koji su izašli na ulice zbog planirane reforme penzionog sistema. Ključna tačka nezadovoljstva je predlog vlade da se starosna granica za odlazak u penziju podigne sa 62 na 64 godine. Prema prvim procenama, broj demonstranata u Parizu povećan je za oko 20 odsto u poređenju sa prethodnim protestom održanim u utorak.
Rast broja učesnika i zahtevi sindikata
Organizovani štrajkovi i demonstracije predstavljaju odgovor sindikata na najavljene promene. Sindikati su u zajedničkom saopštenju naglasili da će, ukoliko vlada ne povuče predlog zakona, potpuno zaustaviti Francusku od 7. marta. Novi štrajk je zakazan i za 16. februar, a sindikati su pozvali građane da nastave sa pritiscima dok se ne ispune njihovi zahtevi. Uporedo sa tim, ankete pokazuju da većina građana nije spremna da prihvati smanjenje prava i duže radne godine.
Penzioni sistem u kontekstu OECD zemalja
Francuzi trenutno provode najviše vremena u penziji među stanovnicima zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ova činjenica dodatno pojačava otpor prema promenama. Predsednik Emanuel Makron istakao je da je reforma „vitalna“ za održivost penzionog sistema. On smatra da su promene neophodne kako bi se sprečio deficit i obezbedila dugoročna stabilnost javnih finansija.
Ekonomija i implikacije reforme penzija
Masovni protesti i štrajkovi mogu imati značajan uticaj na ekonomske aktivnosti, posebno u sektorima sa velikim brojem zaposlenih u javnoj službi. Osim toga, prolongiranje starosne granice za penzionisanje imaće direktan efekat na troškove socijalnog sistema, ali i na raspoloživi dohodak budućih penzionera. Konačno, sindikati su najavili da će nastaviti sa organizovanjem štrajkova dok vlada ne odgovori na njihove zahteve, što može dodatno uticati na makroekonomske pokazatelje zemlje.