GOLUBOVE TERA VODENIM PIŠTOLJEM
Problem sa golubovima na balkonu dobio je neočekivano tehnološko rešenje. Jedan „maker“ napravio je kućni sistem koji pomoću kamere i veštačke inteligencije prepoznaje neželjene ptice. Zatim prati njihovo kretanje i aktivira mali vodeni pištolj kako bi ih rasterao. Projekat je zasnovan na relativno jeftinim komponentama. USB kameri, malom računaru, dva motora i baterijskom vodenom pištolju. Time se pokazuje koliko danas može da bude dostupna tehnologija koja je donedavno zahtevala znatno skuplju opremu.
Posebno zanimljiv deo sistema jeste open-vocabulary. Odnosno AI model sa otvorenim rečnikom. Za razliku od klasičnih sistema za detekciju objekata, koji su unapred obučeni da prepoznaju ograničen broj kategorija. Ovakav pristup omogućava korisniku da tekstualno zada šta želi da pronađe. Istraživanja poput modela Grounding DINO pokazuju da AI može da poveže tekstualni opis sa objektom u slici. YOLO-World je razvijen upravo sa ciljem da omogući detekciju velikog broja objekata bez ograničenja na unapred definisane kategorije.
AI RADI BEZ INTERNETA
Umesto slanja snimaka na udaljene servere, obrada se obavlja lokalno. To znači da kamera prosleđuje sliku računaru. AI potom analizira kadar i, kada prepozna zadati objekat. Sistem može da reaguje bez potrebe za internet vezom. Takav način rada pripada konceptu „edge AI“, u kojem se obrada podataka odvija neposredno na uređaju. Raspberry Pi, na primer, danas zvanično podržava lokalno pokretanje AI modela za detekciju objekata, uz dodatne akceleratore namenjene upravo ovakvim zadacima.
Ovakav pristup ima nekoliko prednosti. Lokalna obrada može da smanji kašnjenje, jer podaci ne moraju da putuju do cloud servera i nazad, dok istovremeno kamera ne mora da šalje snimke eksternom servisu. Raspberry Pi navodi da njegovi AI sistemi omogućavaju obradu direktno na uređaju, uz prednosti u pogledu privatnosti, bezbednosti i rada sa malim kašnjenjem.
OD SKUPIH SISTEMA DO KUĆNIH PROJEKATA
Najzanimljivije je to što za ovakav eksperiment više nije neophodan veliki računar ili profesionalna laboratorijska oprema. Raspberry Pi 5 je, kada je predstavljen, imao početnu cenu od 60 dolara za verziju sa 4 GB memorije, dok su kasnije uvedene i jeftinije varijante. Iako konačna cena ovakvog projekta zavisi od računara, kamere, motora, napajanja i ostalih komponenti, razvoj pristupačnih računara i otvorenih AI modela značajno je spustio prag za ulazak u svet računarskog vida.
Ovakvi projekti zato predstavljaju zanimljiv primer kako se napredna veštačka inteligencija seli iz istraživačkih laboratorija u garaže, radionice i domove entuzijasta. Modeli za detekciju objekata sve više mogu da rade u realnom vremenu i na uređajima sa ograničenim resursima, dok dodatni AI akceleratori još više povećavaju njihove mogućnosti. Od sistema koji razlikuje goluba od ostatka scene do mnogo ozbiljnijih primena u nadzoru, robotici i automatizaciji. Granica više nije samo u tome šta AI može da prepozna, već i u tome šta će korisnik odlučiti da napravi sa tim znanjem.