Američki predsednik intervenisao u eskalaciju napetosti, planirani udari na Bejrut obustavljeni nakon žestokih reakcija
Američki predsednik je tokom telefonskog razgovora sa izraelskim premijerom zatražio obustavu planiranih vojnih operacija izraelske vojske u predgrađu Bejruta, koje se smatra uporištem Hezbolaha. Ovaj potez usledio je nakon što je Iran zapretio povlačenjem iz pregovora zbog pojačanih napada i najavljenih udara na Dahije, ključni kvart u libanskoj prestonici.
Prema izveštajima zvaničnih američkih izvora, predsednik je izraelskom premijeru uputio oštre kritike i insistirao na hitnoj obustavi eskalacije, navodeći da bi nastavak napada mogao ugroziti diplomatske napore i regionalnu stabilnost. Nakon razgovora, predsednik SAD je izjavio da je postignut dogovor da nijedne kopnene trupe neće biti upućene u Bejrut, dok su jedinice koje su već bile na putu povučene.
Takođe, američka administracija je putem svojih predstavnika saopštila da je u kontaktu sa liderstvom Hezbolaha i da je postignut preliminarni dogovor o uzajamnom prekidu vatre. Izraelska strana je pristala da ne izvodi napade na Hezbolah, dok je zauzvrat ova libanska organizacija pristala na obustavu svih oružanih dejstava prema izraelskoj teritoriji.
Premijer Izraela je, u zvaničnom saopštenju, potvrdio da je upozorio američkog predsednika kako će izraelska vojska odgovoriti udarima na Bejrut ukoliko Hezbolah ne prestane sa napadima na Izrael, ali je istakao da će operacije u južnom Libanu biti nastavljene dok se ne obezbedi potpuna bezbednost severne granice.
Iranska državna agencija navodi da je Hezbolah spreman da se pridržava primirja pod uslovom da izraelske trupe povuku jedinice iz zona u koje su nedavno raspoređene. Ambasada Libana u Vašingtonu potvrdila je da je Hezbolah prihvatio predlog o uzajamnom prekidu napada, ali je istakla da je realizacija primirja uslovljena recipročnim povlačenjem i obustavom svih ofanzivnih akcija.
Američki predsednik je ocenio da pregovori sa Iranom „teku ubrzanim tempom“, dok iranski zvaničnici još nisu javno komentarisali poslednja dešavanja. Tržišta Bliskog istoka prate situaciju zbog mogućeg uticaja na energetske tokove i regionalnu stabilnost, ali ključni ekonomski pokazatelji za sada ne beleže drastične promene.