Američke vlasti produžile su rok energetskim kompanijama do 27. juna, u okviru sankcija uvedenih Lukoilu i napora za pritisak na Rusiju
Sjedinjene Američke Države produžile su do 27. juna rok energetskim kompanijama za sklapanje ugovora o kupovini strane imovine Lukoila, drugog najvećeg ruskog proizvođača nafte, što je potvrđeno zvaničnim saopštenjem objavljenim na sajtu američkog Stejt departmenta. Ova imovina procenjuje se na oko 22 milijarde dolara (oko 2.400 milijardi dinara), a odluka o produženju roka deo je šire strategije sankcija prema Rusiji.
Administracija SAD je još u februaru odlučila da uspori prodaju međunarodne imovine Lukoila, s ciljem povećanja pritiska na Rusiju tokom mirovnih pregovora vezanih za Ukrajinu. Sankcije prema Lukoilu uvedene su još u oktobru, a od tada je rok za pregovore više puta produžavan.
Imovina Lukoila izvan Rusije obuhvata rafinerije, skladišta, distributivne kapacitete i druge energetske resurse, što čini kompaniju važnim akterom na globalnom tržištu nafte. Prolongiranje roka za prodaju ovih aktiva ima potencijalno značajan uticaj na energetsku stabilnost i konkurenciju, posebno u regionima gde Lukoil ima snažno prisustvo.
Američka administracija naglašava da je odluka o produženju roka usmerena na omogućavanje energetskim kompanijama da na transparentan i uređen način okončaju pregovore o kupovini Lukoilove imovine, bez dodatnih poremećaja na tržištu. Nije bilo zvaničnih komentara iz Lukoila ili iz drugih uključenih kompanija u vezi sa poslednjim produženjem roka.
Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od dinamike pregovora između ruskih i američkih strana, kao i od šireg geopolitičkog konteksta i stanja na svetskom energetskom tržištu. Tokom prethodnih meseci, SAD su više puta isticale da su spremne na dodatne ekonomske mere prema ruskim kompanijama u zavisnosti od razvoja sukoba u Ukrajini.
Lukoil, kao drugi najveći proizvođač nafte u Rusiji, ima ključnu ulogu u izvozu energenata i ostvaruje značajne prihode od međunarodnih operacija. Najnovija odluka američke administracije signalizuje nastavak pritiska na ruski energetski sektor i ostavlja otvoren prostor za dalje promene uslova poslovanja za globalne energetske kompanije.