Suficit gotovo prepolovljen u odnosu na kraj 2025. godine, najveći pad u sektoru mašina i vozila
Evropska unija je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila trgovinski suficit od 12,7 milijardi evra, što predstavlja značajan pad u poređenju sa 23,6 milijardi evra iz poslednjeg kvartala 2025. godine, pokazuju zvanični podaci Evrostata. Ovaj rezultat odražava slabije performanse industrije i rastuće troškove uvoza energenata, što je direktno uticalo na ukupni bilans robne razmene Unije.
Najveći uticaj na smanjenje suficita zabeležen je u sektoru mašina i vozila, gde je višak u trgovini smanjen sa 39,8 milijardi evra u četvrtom kvartalu 2025. na 27,8 milijardi evra u prvom kvartalu 2026. godine. Ovaj pad ukazuje na izazove s kojima se evropska industrija suočava, uključujući smanjenu potražnju na ključnim izvoznim tržištima i rast konkurencije iz Azije.
Deficit Evropske unije u trgovini energentima dodatno je produbljen, dostigavši 72,2 milijarde evra, u poređenju sa 64 milijarde evra na kraju prošle godine. Rast troškova za uvoz energenata posledica je povećanja cena na svetskim tržištima, što dodatno opterećuje platni bilans Unije i otežava napore za energetsku tranziciju.
Prema izveštaju Evrostata, ukupni trgovinski rezultati EU reflektuju šire ekonomske izazove u uslovima globalne neizvesnosti i volatilnosti cena energenata. Smanjenje izvoza industrijskih proizvoda posebno pogađa zemlje članice sa snažnom proizvodnom bazom, dok rastući deficit u energetskom sektoru ukazuje na potrebu za diversifikacijom izvora snabdevanja i većim ulaganjem u obnovljive izvore energije.
Evrostat nije naveo projekcije za naredni period, ali dostupni podaci ukazuju na potrebu za jačanjem konkurentnosti evropske industrije i daljim merama za smanjenje zavisnosti od uvoza energenata. Trgovinski balans ostaje jedna od ključnih tačaka ekonomske politike EU u uslovima izazova na globalnom tržištu.