Većina popularnih doručaka sadrži velike količine šećera i rafinisanih ugljenih hidrata, što podiže rizik od dijabetesa tipa 2
Američki potrošači godišnje izdvajaju milijarde dolara (preko 500 milijardi dolara samo na prehrambene proizvode) za zdraviju ishranu, ali doručak ostaje najproblematičniji obrok kada je reč o navikama i uticaju na metaboličko zdravlje. Prema analizi stručnjaka za dugovečnost i onkologa sa Harvarda, Ezekiela Emanuela, najčešća greška jeste izbor ultra-prerađenih proizvoda bogatih šećerima i rafinisanim žitaricama.
Mnoge namirnice koje se reklamiraju kao ‘zdrav doručak’, poput žitarica, granola barova, slatkih jogurta, voćnih sokova, pa čak i pakovanih palačinki i vafla, u stvarnosti sadrže nivo šećera i prostih ugljenih hidrata koji podižu glikemijski indeks. Istraživanja pokazuju da ovakva ishrana dovodi do bržih skokova i padova šećera u krvi, što povećava osećaj gladi i dugoročno podiže rizik od dijabetesa tipa 2.
Emanuel ističe da je doručak baziran na proteinima i vlaknima – poput običnog grčkog jogurta sa orašastim plodovima i bobičastim voćem, jajima sa integralnim tostom ili ovsene kaše sa voćem i koštunjavim plodovima – povezan sa stabilnijim nivoom glukoze i dugotrajnijim osećajem sitosti. Posebno se preporučuje izbegavanje voćnih sokova, jer, na primer, jedna čaša ceđenog soka od narandže može sadržati količinu šećera sličnu onoj u gaziranim pićima, ali bez vlakana iz celog voća.
Takođe, iako su mesne prerađevine poput slanine i kobasica čest izbor za doručak, višedecenijska istraživanja potvrđuju da redovna konzumacija ovih proizvoda povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka i prevremene smrti. Stručnjaci preporučuju da se češće biraju minimalno prerađene proteinske namirnice i integralne žitarice.
Za kraj, Emanuel napominje da ni fizička aktivnost nije zanemarljiva – kratka šetnja nakon večere može značajnije doprineti kontroli šećera u krvi od jutarnjeg treninga. Sve ovo pokazuje da male promene u izboru doručka mogu imati značajan uticaj na zdravlje i dugovečnost, posebno u kontekstu sve većeg broja obolelih od metaboličkih bolesti.
