Schopmeyer ukazuje na ključne datume i procene priprema napada, analizirajući dokument ‘Fatwa’ i logistiku terorista
Robert Schopmeyer, istraživač sa iskustvom u inženjerstvu i vazduhoplovstvu, posvetio je višegodišnje analize događajima vezanim za napade 11. septembra 2001. godine, koristeći vladine izveštaje, javna saslušanja i obimnu dokumentaciju iz oblasti bezbednosti. U svom radu Schopmeyer detaljno proučava dokument nazvan ‘Fatwa’, koji je, kako navodi, bio jasan signal o nameri Osame bin Ladena da izvrši veliki teroristički napad na tlu SAD, sa velikim brojem civilnih i vojnih žrtava.
Schopmeyer ističe da je, nakon analize, zaključio da su Svetski trgovinski centar (WTC) tornjevi bili očigledna meta, posebno imajući u vidu prethodni pokušaj napada kamionom-bombom iz 1993. godine. Smatrao je da je jedini način za uništenje tornjeva bio otmica komercijalnih aviona. Prema njegovoj proceni, plan terorista je zahtevao preciznu logistiku i vremensku organizaciju: dovod pilota tokom perioda od tri meseca, individualnu obuku tokom godinu dana, dolazak ostalih članova u sledeća tri meseca i konačnu koordinaciju avionskih karata u roku od mesec dana.
Analizirajući vremenske okvire, Schopmeyer ukazuje da je ‘Fatwa’ objavljena 23. februara 1998. godine, ali konstatuje da su tornjevi još postojali tokom njegovog leta 11. februara 2001. godine, što je navelo na zaključak da je februarska 2000. godina najverovatniji trenutak ulaska terorista u SAD radi početka obuke. Time je, kako navodi, napad mogao biti realizovan do 1. septembra 2001, sa verovatnim izvršenjem u prvih 14 dana septembra.
Schopmeyer navodi i detalje iz ličnog iskustva, uključujući posetu aerodromu Logan 8. septembra 2001. godine, kada nije primetio prisustvo otmičara, dok je sledećeg dana, zbog vikenda, odustao od daljih provera. Tog dana je, prema navodima, Mohamed Ata, jedan od ključnih izvršilaca, stigao u Boston kako bi finalizovao planove uoči samog napada.
Ova analiza ukazuje na višeslojne sigurnosne promašaje i otvorena pitanja vezana za pravovremenost reakcije obaveštajnih službi, kao i na kompleksnost priprema koje su prethodile napadu. Schopmeyer zaključuje da su javno dostupni signali i dokumenti sadržali informacije koje su, uz detaljnu analizu, mogli ukazati na prirodu i obim pretnje, ali da je izostala adekvatna procena i integracija podataka u bezbednosnom sistemu.
