Ministri su naglasili važnost veštačke inteligencije u preciznoj poljoprivredi i optimizaciji proizvodnje tokom 2026. godine
Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija akademik Bela Balint i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić razgovarali su o modernizaciji srpske poljoprivrede kroz primenu naprednih digitalnih tehnologija. U svom obraćanju, istaknuto je da veštačka inteligencija ima ključnu ulogu u unapređenju sektora, posebno u oblasti precizne poljoprivrede, analize velikih skupova podataka i prilagođavanja proizvodnje aktuelnim vremenskim uslovima.
Prema rečima ministara, digitalizacija omogućava efikasnije korišćenje resursa, smanjenje troškova i povećanje prinosa, što je od presudnog značaja za konkurentnost domaće poljoprivrede na globalnom tržištu. U fokusu su i alati za prognoziranje vremenskih uslova, što omogućava proizvođačima da pravovremeno donose odluke i smanjuju rizik od gubitaka izazvanih nepovoljnim klimatskim događajima.
Modernizacija procesa u poljoprivredi, kako je naglašeno, obuhvata i upotrebu digitalnih platformi za upravljanje farmama i optimizaciju navodnjavanja, đubrenja i zaštite bilja. Ove tehnologije, prema rečima zvaničnika, omogućavaju bržu reakciju na promene na tržištu i lakšu prilagodbu proizvodnje zahtevima potrošača i izvoznim standardima.
Ministri su istakli da je saradnja između naučnoistraživačkih institucija i poljoprivrednih proizvođača presudna za uspešnu implementaciju inovacija. Poseban akcenat stavljen je na edukaciju i podršku malim i srednjim gazdinstvima kako bi iskoristila pogodnosti digitalizacije.
Tokom sajma, predstavljeni su primeri dobre prakse iz Srbije i inostranstva, sa posebnim osvrtom na projekte koji integrišu veštačku inteligenciju u svakodnevne poljoprivredne operacije. Balint i Glamočić su saglasni da ulaganja u inovacije i tehnološki razvoj predstavljaju osnov za dugoročnu održivost poljoprivrednog sektora.
Zaključeno je da nastavak ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i podizanje digitalnih kompetencija proizvođača, ostaje prioritet kako bi se obezbedila veća otpornost i konkurentnost srpske poljoprivrede na evropskom i svetskom tržištu.
