Američka administracija poslala pismo Kongresu na zakonski rok 1. maja, iako vojni kontingent ostaje raspoređen na Bliskom istoku
Bela kuća je 1. maja obavestila Kongres da su neprijateljstva između Sjedinjenih Američkih Država i Irana „okončana“, iako američke trupe i dalje ostaju raspoređene na Bliskom istoku, dok status primirja ostaje neizvestan. Ova poruka poslata je na zakonski rok koji zahteva od izvršne vlasti da, ukoliko želi da nastavi bilo kakve vojne operacije, zatraži eksplicitno odobrenje Kongresa. Republikanski zakonodavci nisu osporili potez i dopustili su da rok prođe bez dodatnih zahteva.
Međutim, u istom pismu Bela kuća navodi da, uprkos američkim vojnim operacijama protiv iranskog režima i kontinuiranim naporima za postizanje trajnog mira, „pretnja koju Iran predstavlja Sjedinjenim Državama i našim oružanim snagama i dalje je značajna“. Time se naglašava da je situacija i dalje napeta, a potpuni kraj sukoba nije izvestan.
Predsednik Donald Tramp je istog dana izjavio da nije zadovoljan najnovijim iranskim predlogom za okončanje rata, navodeći da iranski zvaničnici „traže stvari sa kojima ne mogu da se složim“. Tramp je dodao da su pregovori nastavljeni telefonski nakon što nije postignut dogovor tokom sastanka predstavnika u Pakistanu prethodnog vikenda. On je ocenio iransko rukovodstvo kao „neorganizovano“, ističući da „svi žele dogovor, ali su svi u rasulu“.
Iranski državni mediji su pre toga saopštili da je zvanični Teheran poslao svoj poslednji predlog za okončanje sukoba, ali detalji tog predloga nisu objavljeni. Sa američke strane, u najnovijoj verziji predloga, koju je izradio specijalni izaslanik Stiv Vitkof, izneta je eksplicitna zahtev da Iran ne izmešta obogaćeni uranijum iz oštećenih postrojenja niti da ponovo pokreće aktivnosti u tim objektima.
Ova razmena predloga i diplomatskih nota ukazuje na nastavak složenih pregovora, dok američko vojno prisustvo ostaje faktor stabilnosti, ali i potencijalne eskalacije u regionu. Sve odluke Bele kuće i Kongresa imaju direktan uticaj na globalnu energetsku sigurnost i tržišta sirovina, s obzirom da svaka promena u odnosima SAD i Irana odmah utiče na cene nafte i geopolitičku ravnotežu.
