Američka kompanija AAFS realizovaće projekat južne interkonekcije, čime BiH diversifikuje snabdevanje i smanjuje zavisnost od ruskog gasa
Bosna i Hercegovina i Hrvatska potpisale su u Dubrovniku sporazum o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija, investicije vredne 1,5 milijardi evra (oko 176,3 milijardi dinara), čime je otvoren put za povezivanje Bosne i Hercegovine sa hrvatskim gasnim sistemom i LNG terminalom na ostrvu Krk. Projekat će realizovati američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, osnovana krajem prošle godine, a njegov cilj je poboljšanje energetske sigurnosti i diversifikacija izvora snabdevanja gasom za Bosnu i Hercegovinu.
Sporazum su potpisali predsedavajuća Veća ministara BiH Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković, a dokument sada čeka odobrenje oba doma Parlamentarne skupštine BiH i Vlade Hrvatske. Trasa gasovoda predviđa povezivanje Zagvozda u Hrvatskoj sa Posušjem i Novim Travnikom/Travnikom u BiH, uz odvajanje prema Mostaru, dok je u Hrvatskoj planirana i izgradnja gasovoda Split – Zagvozd.
BiH se trenutno snabdeva ruskim prirodnim gasom preko Srbije (Balkanski/Turski tok), što je naglasilo potrebu za alternativnim pravcima i diversifikacijom izvora energije, posebno u kontekstu aktuelnih geopolitičkih tenzija i rizika po energetsku bezbednost regiona. Projekat je ocenjen kao ključan za smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača i jačanje otpornosti energetskog sistema zemlje.
Entitetska vlada Federacije BiH predložila je da američka kompanija AAFS izgradi i upravlja gasovodom bez javnog tendera, što je izazvalo polemike s obzirom na evropske standarde i obaveze koje BiH ima kao potpisnik Ugovora o Energetskoj zajednici i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Evropsko zakonodavstvo ne podržava modele u kojima privatna kompanija preuzima ulogu investitora, operatera i upravljača strateške infrastrukture bez transparentne procedure i sertifikacije.
Predsedavajuća Veća ministara BiH Borjana Krišto izjavila je da je potpisivanje sporazuma „veliki korak napred za energetsku sigurnost i diverzifikaciju opskrbe“ i zahvalila američkim partnerima na podršci. Projekat predviđa završetak izgradnje gasovoda do 2028. godine, a u narednih sedam godina planirana je i gradnja tri gasne elektrane – u Kaknju, Mostaru i Tuzli.
Pokretanje Južne gasne interkonekcije imaće dugoročni uticaj na energetsku stabilnost BiH, ali i na regionalnu saradnju i investicione tokove, s obzirom na strateški značaj LNG terminala na Krku i povezivanje sa evropskim gasnim tržištima. Dalji koraci zavisiće od regulatornih tela i usklađivanja sa standardima Evropske unije.
