Do 2033. godine kvantni napad može ugroziti blokčejn, banke i vojne komunikacije, prelazak na postkvantnu zaštitu zahteva veliku koordinaciju
Prema novom izveštaju Project Eleven, više od 3 biliona dolara (oko 324 milijarde evra) u digitalnoj imovini, uključujući Bitcoin, Ethereum i stablecoinove, nalazi se pod ozbiljnim rizikom od kvantnih računara u narednih 4 do 7 godina. “Q-Day”, trenutak kada kvantni računar može probiti široko korišćenu javnu kriptografiju, može nastupiti već 2030. godine, a najkasnije do 2033, upozorava 110-stranična analiza.
Digitalna aktiva je danas gotovo u potpunosti zaštićena eliptičkom krivom digitalnih potpisa — tehnologijom koja je, prema Project Eleven, podložna napadima kvantnih računara korišćenjem Shorovog algoritma. Ova ranjivost ne odnosi se samo na kriptovalute: ista vrsta zaštite koristi se i u bankarskim sistemima, cloud infrastrukturi, sistemima autentifikacije i vojnim komunikacijama.
Izveštaj ističe da migracija globalne finansijske i digitalne infrastrukture na postkvantnu kriptografiju može trajati deset godina, pri čemu je najveći izazov koordinacija svih korisnika, institucija, berzi, wallet provajdera i rudara. Prelazak zahteva istovremenu akciju — kašnjenje ili neusklađenost dovode do trajnog izlaganja imovine riziku.
Tehničke prepreke nisu ključni problem, navodi Project Eleven, već odsustvo hitnosti i spremnosti za troškove migracije. “Prozor za bezbednu tranziciju ka postkvantnoj zaštiti se sužava”, upozoravaju autori.
Situacija je posebno složena za Bitcoin, gde su sve promene tradicionalno spore i politički osetljive. Primer za to je SegWit nadogradnja, koja je, iako znatno jednostavnija od potencijalne postkvantne migracije, zahtevala godine rasprave i implementacije.
U širem kontekstu, izveštaj ukazuje da pored digitalnih valuta, kvantni napad može ugroziti i bezbednost bankarskih sistema, vojne komunikacije i digitalne identitete. Globalni finansijski sektor, uključujući i domaće korisnike u Srbiji, moraće da se pripremi za izazove kvantne ere, dok je kripto regulativa u Srbiji još uvek u razvoju i dobit od trgovanja podleže porezu od 15%.
