Optimizam oko 60-dnevnog prekida vatre smanjio cene, ali tržište i dalje oprezno zbog rizika u Ormuskom moreuzu
Brent nafta, globalni referentni standard za cenu sirove nafte, beleži pad od gotovo 19 odsto tokom maja, dok ukupni gubici od vrhunca iz 2026. godine dostižu oko 20 procenata. Ovo značajno povlačenje pokrenuto je rastućim optimizmom investitora povodom najava da su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli visok stepen saglasnosti oko 60-dnevnog memoranduma o prekidu neprijateljstava, što bi omogućilo nesmetan izvoz kroz strateški važan Ormuski moreuz.
Iako se i dalje beleže povremeni raketni napadi u Persijskom zalivu, tržišni učesnici ukazuju na mogućnost stabilizacije energetskog snabdevanja, što je direktno uticalo na smanjenje cene nafte. Trgovinski podaci pokazuju da su cene Brent sirove nafte u ovom periodu izgubile gotovo petinu vrednosti, dok su i američki fjučersi na naftu (WTI) pratili sličan trend.
Tehnički gledano, ključni nivoi podrške su testirani usled pada, a volatilnost tržišta ostaje povišena zbog preostalih neizvesnosti oko bezbednosti brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, region odgovoran za značajan deo svetskog izvoza sirove nafte. Trgovinski volumen ostao je iznad proseka, što ukazuje na pojačanu aktivnost investitora i hedž fondova koji rebalansiraju portfolije u svetlu novih geopolitičkih informacija.
Fundamentalno, glavni pokretač pada cena jeste očekivanje smanjenja geopolitičkih tenzija i potencijalno veće ponude nafte na svetskom tržištu. U izvoru se navodi da su SAD i Iran „uglavnom postigli dogovor“ o privremenom prekidu neprijateljstava, što je ohrabrilo brodarske i energetske kompanije da planiraju povratak u region. Ipak, tržišni sentiment ostaje obazriv, zbog nastavka povremenih incidenata i mogućnosti iznenadnih prekida u snabdevanju.
Analitičari ističu da, i pored optimizma oko dogovora, rizici nisu u potpunosti otklonjeni: bezbednost brodova u Ormuskom moreuzu i dalje je pod znakom pitanja, a svaka nova eskalacija mogla bi ponovo podići cene energenata. U poređenju sa drugim robama, naftno tržište pokazuje veći stepen volatilnosti, dok su metali i poljoprivredne robe zabeležile umerene promene.
U širem kontekstu, pad cena nafte mogao bi imati uticaj i na inflaciju i troškove energije globalno, uključujući i Srbiju, gde bi eventualno pojeftinjenje naftnih derivata moglo delimično ublažiti pritisak na potrošačku korpu. Za poređenje, Belex15 indeks beleži stabilan trend, dok je NIS nafta zabeležila blagu korekciju na domaćem tržištu.
