Viktorijanski lekari preporučivali višemesečni boravak na Mediteranu zaposlenima iz srednje klase zbog posledica prekovremenog rada
Sagorevanje na poslu, iako često percipirano kao savremeni fenomen, prepoznato je još u 19. veku među britanskim radnicima, posebno među zaposlenima iz srednje klase u intelektualnim zanimanjima. Viktorijanski lekar Č. H. F. Raut (C.H.F. Routh) objavio je 1873. godine knjigu „O prekomernom radu i prevremenom mentalnom propadanju: njegovo lečenje“, koja je do 1888. doživela četiri izdanja, što svedoči o značajnom interesovanju za ovaj problem i tada.
U istom periodu, američki neurolog Džordž Bird identifikovao je neurasteniju, poremećaj povezan sa iscrpljenošću nervnog sistema, dok su u Britaniji posledice prekovremenog rada najčešće povezivane sa zaposlenima u kancelarijama, iako su fizički radnici tada često radili između 12 i 16 sati dnevno. Uprkos tome, medicinska pažnja bila je prvenstveno usmerena ka tzv. „belim okovratnicima“.
Lečenje sagorevanja u viktorijanskoj Britaniji podrazumevalo je višemesečne ili čak višegodišnje boravke u evropskim lečilištima, posebno na Mediteranu. Škotski izdavač Vilijam Čembers već 1870. opisuje svoj oporavak u Mentonu na francuskoj rivijeri, ističući benefite blage klime, čistog vazduha i prirodnog okruženja. Lekar Džejms Henri Benet, poznat po zagovaranju medicinske klimatologije, preporučivao je minimum tri uzastopne zime boravka na Mediteranu za zaposlene iscrpljene prekovremenim radom.
Benet je promovisao koncept „legitimne dokolice“, života oslobođenog žurbe i stresa, gde su odmor, sunčeva svetlost i kontakt sa prirodom ključni za obnovu energije i mentalnog zdravlja. Njegov uticaj doveo je do toga da Menton postane popularna destinacija za britansku i rusku aristokratiju, kao i za pacijente sa tuberkulozom i drugim hroničnim stanjima.
Do kraja 19. veka, turizam je postao jedna od glavnih privrednih grana Mentona, što pokazuje i ekonomski aspekt ovog pristupa – preporuka za višemesečne boravke u lečilištima generisala je povećanu potražnju za uslugama i razvojem lokalne privrede. Viktorijanski primer ukazuje da su preporuke za odmor i boravak u prirodi bile ne samo zdravstveni, već i ekonomski odgovor na izazove prekovremenog rada.
