Italija, Rumunija i Grčka predvode po broju košnica, dok pčelari upozoravaju na sve veći problem lažnog meda na tržištu
Na farmama širom Evropske unije tokom 2023. godine registrovano je rekordnih 9,4 miliona košnica, što je rast od 16 odsto u odnosu na 2020, pokazuju zvanični podaci Eurostata. Najveći broj košnica zabeležen je u Italiji sa gotovo 1,9 miliona, dok Rumunija ima 1,7 miliona, a Grčka 1,2 miliona. Bugarska beleži milion košnica na farmama. Italija je u odnosu na 2020. godinu zabeležila najveći porast broja košnica, čak 822.490 više, što predstavlja rast od 79 odsto. S druge strane, broj košnica u Mađarskoj pao je za 34 odsto, a u Španiji za 14 odsto.
Međutim, izveštaji pokazuju da statistika Eurostata obuhvata samo košnice na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, dok se procenjuje da je stvarni broj u Evropi i do 50 odsto veći. U Srbiji, koja nije članica EU, registrovano je nešto više od 1,6 miliona košnica, ali pčelari napominju da je taj broj verovatno opao zbog velikog uginuća pčela tokom prethodne godine. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović, ističe da je neophodno uvođenje elektronske evidencije povezane sa sistemom eAgrar, kako bi se precizno utvrdio stvarni broj aktivnih košnica i sprečile zloupotrebe prilikom prijave za subvencije.
Na EU tržištu Srbija se izdvaja po bagremovom medu vrhunskog kvaliteta, sa najmanje 20 odsto polenovih zrna bagrema, u poređenju sa Italijom gde je zakonski minimum 15 odsto. Zbog toga, italijanski proizvođači često uvoze srpski med radi poboljšanja sopstvenih proizvoda. Pored legalnog mešanja, pčelari upozoravaju na sve veći problem falsifikovanog meda, koji se proizvodi od šećera i hemikalija, a ne od pčela. Evropska unija je osnovala radnu grupu Honey Platform sa ciljem suzbijanja ove pojave, ali pčelari navode da proces ide sporo i bez konkretnih rezultata. Zemlje poput Nemačke, Slovenije, Austrije i Švajcarske uspešno su očuvale domaće tržište zahvaljujući poverenju potrošača u lokalni med i razvijenoj prodaji direktno od proizvođača. U Švajcarskoj je otkupna cena domaćeg meda 19 evra, dok se u marketima može naći bagremov med sa saćem po ceni od 10 evra po kilogramu. Pčelari ističu da su bez adekvatne podrške institucija suočeni sa izazovima, što dovodi do smanjenja broja košnica i odustajanja od proizvodnje širom Evrope.
