Brent sirova nafta porasla 2,78 odsto, West Texas Intermediate na 104,29 dolara usled geopolitičkih napetosti i nepoverenja Irana u SAD
Cene nafte nastavile su rast u petak, pod uticajem zatvaranja Ormuskog moreuza – ključne tačke za globalni izvoz nafte – i sve dubljeg nepoverenja između Irana i Sjedinjenih Američkih Država. Prema najnovijim tržišnim podacima, Brent sirova nafta, globalni referentni indeks, zabeležila je rast od 2,78 odsto i dostigla cenu od 108,65 dolara po barelu u 10:30 po istočnom američkom vremenu. Istovremeno, West Texas Intermediate (WTI), američki referentni indeks, ojačao je 3,07 odsto i iznosio 104,29 dolara po barelu.
Glavni pokretač ovog rasta cena je nastavak blokade Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi značajan deo svetskog izvoza nafte, što direktno utiče na ponudu na tržištu. Dodatni pritisak na tržište dolazi iz izjava iranskog ministra spoljnih poslova Abbasa Araghčija, koji je tokom samita BRICS-a u Nju Delhiju istakao da je glavni problem u pregovorima s Amerikom višegodišnje nepoverenje. “Nastojimo da održimo primirje kako bismo pružili šansu diplomatiji, ali svakodnevne promenljive poruke iz Vašingtona dodatno produbljuju nepoverenje”, izjavio je Araghči.
On je naglasio i da “Iran ne može uopšte da veruje Amerikancima” i ocenio da je upravo to ključna prepreka svakom diplomatskom napretku. Araghči je u video poruci istakao da Iran sada ima reputaciju države sposobne za konfrontaciju sa najvećim svetskim silama i da je, po njegovim rečima, “Iran bio pobednik u ovom ratu jer je uspeo da spreči protivnike da ostvare svoje ciljeve”.
Na drugoj strani, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da SAD efektivno kontrolišu Ormuski moreuz, navodeći da je američka vojska “suštinski uništila” oružane snage Irana u regionu. Tramp je dodao da je blokada toliko efikasna da je omogućila postizanje privremenog primirja.
Pored toga, Tramp je iz Kine naveo da je kineski predsednik Si Đinping ponudio pomoć u postizanju dogovora sa Iranom i izrazio želju da se Ormuski moreuz ponovo otvori, što bi moglo imati značajne efekte na globalnu trgovinu energentima. Ipak, nastavak geopolitičkih napetosti i neizvesnost oko moguće deeskalacije sukoba ostavljaju tržište u stanju pojačane volatilnosti.
Tržišni analitičari ukazuju da zatvaranje Ormuskog moreuza i neizvesnost oko daljih poteza Irana i SAD nastavljaju da predstavljaju glavne rizike za stabilnost globalnog snabdevanja naftom. U ovakvim okolnostima, cena nafte ostaje pod direktnim uticajem političkih odluka i izjava lidera, a investitori sa pažnjom prate svaki naredni potez uključenih strana.
