Prosečna cena gasa i električne energije za domaćinstva nastavila rast u drugoj polovini 2025, porezi ključni za razlike među državama
Prema najnovijim podacima evropskog statističkog zavoda, prosečna cena prirodnog gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji porasla je u drugoj polovini 2025. godine na 12,28 evra za 100 kilovat-sati, što predstavlja povećanje od 7,5 odsto u odnosu na prvih šest meseci kada je iznosila 11,43 evra. Ovaj rast ukazuje na povratak sezonskih oscilacija na tržištu energenata, nakon narušavanja tokom energetske krize iz 2022. godine.
Najveće cene gasa za domaćinstva zabeležene su u Švedskoj, gde 100 kilovat-sati košta 20,92 evra, zatim u Holandiji sa 17,19 evra i Italiji sa 14,81 evro. Sa druge strane, najniže cene registrovane su u Mađarskoj (3,40 evra), Hrvatskoj (5,43 evra) i Rumuniji (5,66 evra). Ključni faktor u formiranju ovih razlika su porezi, koji su najviši u Holandiji, Danskoj i Švedskoj, dok su najniži u Hrvatskoj, Grčkoj i Belgiji. Prilagođeno kupovnoj moći, domaćinstva u Švedskoj, Portugalu i Italiji plaćaju najskuplji gas.
Električna energija beleži blaži rast – prosečna cena za domaćinstva u EU tokom druge polovine 2025. godine iznosila je 28,96 evra za 100 kilovat-sati, u odnosu na 28,79 evra iz prvih šest meseci. Za razliku od gasa, glavni uzrok rasta cena struje su povećani porezi i dažbine, kako nominalno, tako i kao procenat ukupnog iznosa na računu. Najskuplju struju plaćaju domaćinstva u Irskoj (40,42 evra), Nemačkoj (38,69 evra) i Belgiji (34,99 evra), dok su najniže cene u Mađarskoj (10,82 evra), na Malti (12,82 evra) i u Bugarskoj (13,55 evra).
Na godišnjem nivou, najsnažniji rast cena električne energije zabeležen je u Rumuniji, gde je zabeleženo povećanje od 58,6 odsto. Značajne skokove imale su i Austrija i Irska, dok je do pojeftinjenja došlo na Kipru (pad od 14,7 odsto), u Francuskoj i Danskoj.
Ovi podaci ukazuju na nastavak volatilnosti na evropskom tržištu energenata, uz evidentan uticaj fiskalne politike na konačne cene za krajnje korisnike. Porezi i državne dažbine ostaju glavni generatori razlika u troškovima između članica EU, a sezonske oscilacije i dalje oblikuju ukupni trend kretanja cena gasa i struje na kontinentu.
