Rast cena frižidera i veš mašina do 113% u poslednjoj deceniji, dok je prosečan životni vek aparata skraćen, a pravo na popravku uvedeno u zakon
Cene kućnih aparata, kao što su frižideri i veš mašine, porasle su značajno u poslednjih deset godina, dok se prosečan životni vek ovih uređaja skraćuje, pokazuju najnovije tržišne analize za 2026. godinu. Standardni frižider sa francuskim vratima, koji je pre deceniju koštao oko 1.500 dolara (oko 163.000 dinara), sada se prodaje po ceni od 2.400 do 3.200 dolara (od 260.000 do 350.000 dinara), dok su front-load veš mašine i šporeti sa gasom dostigli četvorocifrene iznose, karakteristične za komercijalne kuhinje. I pored toga, očekivani radni vek ovih uređaja nije produžen – u mnogim slučajevima čak je i skraćen.
Ovakva promena tržišnih okolnosti dovela je do preokreta u ponašanju potrošača: nakon petnaest godina dominacije kulture „polu-potrošnih“ aparata, popravka ponovo postaje racionalan ekonomski izbor. Tradicionalno je važio tzv. „pravilo 50%“ – ako je popravka skuplja od polovine cene novog uređaja, preporučuje se zamena. Međutim, zbog rasta cena novih aparata, ovaj prag je pomeren. Na primer, zamena pokvarenog mehanizma brave i ležaja bubnja na šest godina staroj veš mašini košta između 350 i 550 kanadskih dolara (od 56.000 do 88.000 dinara), dok bi kupovina zamene sa svim dodatnim troškovima (dostava, montaža, odvoz starog uređaja, eventualne instalacije) lako prešla iznos od 2.000 kanadskih dolara (preko 320.000 dinara). Tako je, prema trenutno važećim cenama, popravka često isplativija opcija nego zamena.
Dodatni ekonomski izazov predstavlja činjenica da novi modeli, zbog veće upotrebe elektronike, senzora i vlasničkih kontrolnih ploča, češće imaju kvarove nego stariji modeli. Iako donose poboljšanja u pogledu energetske efikasnosti i „pametnih“ funkcionalnosti, ovi uređaji su podložniji kvarovima koji zahtevaju skupe i specijalizovane popravke.
Značajnu promenu donose i zakonodavne inicijative: Evropska unija je 2024. godine usvojila direktivu o pravu na popravku, koja nalaže proizvođačima da obezbede rezervne delove i tehničke informacije za najčešće korišćene kućne aparate najmanje deset godina nakon prestanka proizvodnje. Slično su postupile i pojedine američke savezne države – Njujork, Minesota i Kalifornija, kao i Kanada kroz izmenu zakona C-244 iz 2024, koja omogućava legalno zaobilaženje tehničkih zaštita za dijagnostiku i servis.
Ove promene znače da će na tržištu biti dostupniji originalni rezervni delovi i servisne informacije, čime se dodatno podstiče rast sektora popravke i smanjuju troškovi za potrošače. Zaključak tržišnih analiza je da će, uz trenutnu dinamiku cena i regulative, popravka ostati ekonomski opravdan izbor za veliki deo domaćinstava i u narednim godinama.
