Švajcarska i Luksemburg dominiraju evropskim tržištem nekretnina, Pariz beleži pad cena i zauzima šesto mesto
Evropsko tržište stambenih nekretnina pokazuje velike razlike u cenama stanova, pri čemu Švajcarska i Luksemburg zauzimaju vrh liste najskupljih gradova, prema podacima Global Property Guide. Cirih prednjači, sa prosečnom cenom stana od 18.229 evra po kvadratnom metru, što je gotovo dvostruko više nego u Parizu, gde kvadrat iznosi 9.490 evra.
Cirih je zabeležio rast cena od 4,2% u poslednjih godinu dana i 11,7% u dve godine, vođen snažnim finansijskim sektorom, prisustvom međunarodnih banaka i hroničnim manjkom stanova. Na drugom mestu nalazi se Ženeva, sa prosečnom cenom od 16.819 evra po kvadratu. Ovaj grad, poznat po sedištima Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije i Crvenog krsta, nastavlja da privlači visoko plaćene profesionalce, dok ponuda stanova ostaje ograničena.
Lucern, iako znatno manji, zauzima treće mesto sa 12.066 evra po kvadratu, zahvaljujući atraktivnoj lokaciji na jezeru i blizini Alpa. Bern je na petom mestu sa 9.952 evra, dok Luksemburg, na četvrtom mestu, beleži prosečnu cenu od 10.941 evra po kvadratu. Iako je Luksemburg jedno od najbogatijih tržišta, cene su u poslednjih godinu dana pale 0,9%, a u poslednje dve godine 6,9%, nakon decenije snažnog rasta.
Pariz se nalazi tek na šestom mestu sa 9.490 evra po kvadratu, beležeći pad cena od 0,3% u poslednjih godinu dana i 7,3% u dve godine. Očekivani oporavak nakon Olimpijskih igara nije se desio, a visoke kamatne stope i dalje utiču na tražnju. Pariz je i dalje skuplji od drugih francuskih gradova poput Liona (4.551 evro), Bordoa (4.443 evra) i Nanta (3.376 evra).
Amsterdam je sedmi sa 9.437 evra po kvadratu, uz rast cena od 13% u poslednjih godinu dana, dok Oslo dolazi osmi sa 9.332 evra. Kopenhagen, deveti na listi, beleži najbrži rast među prvih deset sa 14,3% za godinu dana i 24% za dve godine, dosežući 8.405 evra po kvadratu. Stokholm zatvara listu sa 8.380 evra po kvadratu i rastom cena od 17% u dve godine nakon korekcije izazvane povećanjem kamatnih stopa 2022. godine.
Ova rang lista ukazuje na tri trenda: najskuplja tržišta više nisu samo najveće metropole, Švajcarska ostaje posebna kategorija sa četiri grada u top 10, dok visoke cene ne garantuju i dalji rast. Tržišta poput Pariza i Luksemburga ulaze u fazu korekcije, dok u drugim gradovima ograničena ponuda i visoka tražnja i dalje podižu cene. Evropsko tržište stanova tako postaje sve više skup lokalnih priča, sa različitim trendovima po regionima.
