OECD izveštaj pokazuje drastične razlike u poreskom opterećenju plata: Danska na vrhu sa 35,3%, dok je u Srbiji efektivno opterećenje rada 37-40% zbog doprinosa
Prema najnovijem izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) „Taxing Wages 2026“, Danska ima najvišu poresku stopu na dohodak za samce bez dece u Evropi, koja iznosi 35,3 odsto. Srbija, iako formalno ima godišnju stopu poreza na dohodak od 10 odsto, u praksi ima efektivno poresko opterećenje zarada od 35 do 40 odsto, zbog dodatnih obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje, što je među višim stopama u regionu.
Porez na dohodak značajno varira među evropskim državama. Tako, dok Poljska ima stopu od svega 6,6 odsto za istu kategoriju radnika, prosek za 22 članice Evropske unije obuhvaćene analizom iznosi 17,2 odsto, a prosečan „poreski klin“ u OECD zemljama za 2025. godinu je 35,1 odsto. Na listi zemalja sa visokim stopama poreza na dohodak uz Dansku su Belgija, Finska i Irska, dok su Češka i Slovačka na donjem delu tabele.
U Srbiji, godišnji porez na dohodak formalno plaća tek oko 30 hiljada ljudi od ukupno 2,3 miliona zaposlenih, s obzirom da je prag za oporezivanje postavljen znatno iznad prosečne plate. Efektivna stopa poreza i doprinosa na zarade je približno 35 odsto, što potvrđuju i podaci Ministarstva finansija. U 2026. godini, neoporezivi deo mesečne zarade iznosi 34.221 dinar, dok je ravna stopa poreza na zaradu 10 odsto na osnovicu umanjenu za doprinose i neoporezivi deo.
Doprinosi na teret zaposlenog iznose ukupno 19,9 odsto (14% za penzijsko, 5,15% za zdravstveno i 0,75% za nezaposlenost), dok poslodavci dodatno uplaćuju 15,15 odsto (10% penzijsko, 5,15% zdravstveno). Time ukupno poresko opterećenje plate u Srbiji dostiže 35-40 odsto, što je više nego u Bugarskoj i Rumuniji, gde poreski klin iznosi 25-35 odsto.
Izveštaj OECD-a takođe ukazuje na značaj porodičnih olakšica. U većini evropskih država, porodice s decom plaćaju znatno manje poreza nego samci, a u Slovačkoj poreska stopa za porodicu sa dvoje dece može pasti čak ispod nule zbog visokih olakšica. U Srbiji poresko smanjenje za izdržavane članove porodice iznosi 15 odsto prosečne plate po članu, dok ukupna umanjenja mogu ići do 50 odsto osnovice.
Analitičari naglašavaju da porez na dohodak nije jedini faktor koji utiče na neto primanja radnika, već da ukupni poreski klin, koji uključuje i doprinose, daje potpuniju sliku opterećenja rada. Poređenja pokazuju da Belgija ima najviši poreski klin u OECD sa 50-52 odsto, dok su Nemačka i Slovenija blizu 46-47 odsto. Srbija, sa 37-40 odsto, ima visoko opterećenje u odnosu na nivo prosečnih prihoda.
Zaključak stručnjaka je da razlike u stopama poreza i doprinosa ne odražavaju samo fiskalnu politiku, već i šire modele finansiranja države i društveno-ekonomsku strategiju.
