Indeks globalnog pritiska u lancu snabdevanja porastao na 1,82 u aprilu, najviši nivo od 2022. godine usled sukoba u Iranu
Američka centralna banka (Fed) odlučila je krajem aprila da zadrži referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,50 do 3,75 odsto, navodeći kao glavni razlog povećane inflatorne pritiske i poremećaje u lancima snabdevanja izazvane ratom u Iranu. Odluka je doneta na najpodeljenijem glasanju od 1992. godine, a tri člana Odbora su se usprotivila mogućnosti smanjenja kamatnih stopa u narednom periodu.
Prema podacima Federalnih rezervi Njujorka, Global Supply Chain Pressure Index je u aprilu skočio na 1,82 poena sa 0,68 u martu, što je najviši nivo zabeležen od 2022. godine. Ovaj indeks meri poremećaje u globalnim lancima snabdevanja, a rast je direktno povezan sa produženim sukobom u Iranu i njegovim uticajem na svetska tržišta energenata i sirovina.
Predsednici regionalnih filijala Fed-a iz Klivlenda, Dallasa i Mineapolisa – Beth Hammack, Lorie Logan i Neel Kashkari – upozorili su da bi zbog dugotrajnog sukoba i rasta inflacionih očekivanja bilo potrebno zadržati ili čak povećati kamatne stope, umesto da se razmatra njihovo smanjenje. U saopštenju nakon sastanka naglašeno je da su visoka inflacija i neizvesnost u vezi sa situacijom na Bliskom istoku ključni faktori za oprezniji pristup monetarnoj politici.
Guverner Fed-a Jerome Powell je još u martu ocenio da će ekonomski efekti rata ostati ograničeni uglavnom na energetski sektor, ali je nastavak sukoba u desetoj nedelji izazvao šira očekivanja rasta cena, nestašica određenih roba i pogoršanja inflacije. Zvaničnici Fed-a sada kao glavne rizike vide upravo poremećaje u lancima snabdevanja i rast cena goriva, što se već reflektuje na troškove prevoza i industrijske inpute.
Politička neslaganja unutar Fed-a dodatno su pojačana činjenicom da je odluka o zadržavanju kamatne stope bila najpodeljenija u poslednjih više od trideset godina, što ukazuje na rastuće nesigurnosti oko pravca ekonomske politike u narednim mesecima. Zvanični podaci i izveštaji analitičkih kuća potvrđuju da bi trajanje sukoba moglo dalje opteretiti američku i globalnu privredu kroz inflaciju i poremećaje snabdevanja.
