Nove školarine bi univerzitetima donele 250 miliona evra godišnje, dok studenti van EU plaćaju i do 16 puta više od domaćih
Francuska vlada najavila je značajno povećanje školarina za studente izvan Evropske unije, koje će od akademske 2026/27. godine iznositi 2.895 evra za osnovne i 3.941 evro za master studije. Ovo predstavlja rast od čak 16 puta u poređenju sa dosadašnjim iznosima, a procenjuje se da bi nova mera mogla univerzitetima doneti oko 250 miliona evra godišnje.
Studentske organizacije u Francuskoj oštro su reagovale na ovu odluku, upozoravajući da se time ugrožava princip jednakog pristupa visokom obrazovanju i uvodi sistem u kojem mogućnost studiranja zavisi od državljanstva i finansijskih mogućnosti porodice. Istovremeno, pojedini akademski ekonomisti smatraju da su univerziteti pod finansijskim pritiskom i da besplatno obrazovanje otežava privlačenje i zadržavanje kvalitetnog nastavnog kadra.
Evropski trendovi pokazuju da su razlike u školarinama za domaće i strane studente sve izraženije. U Holandiji, studenti iz EU plaćaju oko 2.500 evra godišnje, dok studenti van EU izdvajaju između 13.000 i 32.000 evra, u zavisnosti od izabranog programa. U Velikoj Britaniji, gde su školarine tradicionalno visoke, strani studenti plaćaju do 44.000 evra godišnje, dok su iznosi za domaće znatno niži.
Švajcarska planira izjednačavanje školarina za sve studente, dok su u Nemačkoj troškovi studija među najnižima u Evropi i iznose od 200 do 500 evra po semestru, bez obzira na poreklo studenta. U Španiji i Portugalu školarine su umerenije, ali i dalje postoji razlika između domaćih i stranih studenata. Austrija, Hrvatska, Irska, Grčka i Švedska primenjuju različite modele, od niskih do znatno viših školarina za studente van EU.
Na prostoru bivše Jugoslavije, primenjuju se kombinovani modeli i sporazumi o reciprocitetu, omogućavajući studentima iz regiona studiranje pod istim uslovima kao domaćima. Region ostaje konkurentan u odnosu na zapadnoevropske univerzitete, posebno za studije na engleskom jeziku.
Ova promena u Francuskoj deo je šireg trenda u Evropi, gde se finansiranje visokog obrazovanja sve više oslanja na participaciju samih studenata, posebno onih izvan EU. I dok univerziteti traže dodatne izvore prihoda, postavlja se pitanje pristupačnosti i dugoročnih posledica za međunarodnu mobilnost studenata.
