Zvanični PMI indeks pao sa aprilskih 50,3 na 50 poena, rast troškova i slaba potražnja utiču na sektor
Kineska industrijska aktivnost tokom maja zabeležila je stagnaciju posle dva meseca rasta, ukazujući na uticaj slabe domaće tražnje i povećanja troškova zbog konflikta između SAD i Izraela protiv Irana. Prema očekivanjima ekonomista, zvanični PMI indeks smanjen je sa 50,3 poena u aprilu na 50 poena u maju, što predstavlja granicu između rasta i opadanja industrijske aktivnosti.
Kineski statistički biro najavio je da će tokom vikenda objaviti podatke koji bi trebalo da pokažu uticaj poremećaja u logistici i rasta cena energenata na rad fabrika. Dugotrajna kriza na Bliskom istoku i problemi s prolazom kroz Ormuski moreuz dodatno su povećali troškove transporta i nabavke sirovina, što dodatno opterećuje kineske proizvođače, navodi se u ekonomskim analizama.
Dosadašnji ekonomski pokazatelji ukazuju na pomešane trendove: izvoz robe iz Kine i dalje beleži snažan rast, dok su maloprodaja i industrijska proizvodnja usporili. Proizvođačke cene rastu, što povećava troškove kompanija, ali istovremeno su profiti industrijskih firmi zabeležili najbrži rast još od kraja 2023. godine.
Kineska ekonomija suočava se sa slabom domaćom potrošnjom i viškom industrijskih kapaciteta, čime postaje osetljivija na spoljne šokove kao što su rast cena energije i trgovinska ograničenja drugih država. Međutim, globalni rast potražnje za veštačkom inteligencijom podstakao je izvoz kineske elektronike i rast napredne proizvodnje.
Dogovor Kine i SAD o uzajamnom smanjenju carina na robu vrednu više desetina milijardi dolara predstavlja dodatnu zaštitu za kinesku privredu u trenutnim uslovima.
