Godišnja inflacija u maju dostigla je prognoziranih 3,2%, dok geopolitička kriza podiže troškove
Inflacija u evrozoni porasla je na 3,2% u maju, što je u skladu sa očekivanjima tržišta i rezultat je naglog rasta cena energije uzrokovanih ratom u Iranu. Ovaj podatak predstavlja nastavak uzlaznog trenda inflacije u zoni evra, koji je u poslednjim mesecima dodatno podstaknut globalnim geopolitičkim tenzijama i poremećajima u snabdevanju energentima. Prema tržišnim podacima, inflacija je u maju dostigla upravo nivo koji su predvideli ekonomisti u anketi agencije Reuters, potvrđujući očekivanja da će pritisci na potrošače i kompanije ostati izraženi tokom narednih meseci.
Rast inflacije u evrozoni dolazi nakon što je rat u Iranu izazvao značajan poremećaj u globalnim lancima snabdevanja energijom, što se najpre odrazilo na cene nafte i gasa. Tržišni analitičari ističu da je upravo rast troškova energije ključni pokretač trenutne inflatorne dinamike, dok su ostale komponente potrošačke korpe zabeležile umereniji rast. Tehnički posmatrano, inflacija se sada nalazi iznad ciljanih nivoa Evropske centralne banke, što može uticati na buduće odluke o monetarnoj politici i kamatnim stopama u evrozoni.
Prema izveštaju, aktuelni rat u Iranu doveo je do povećanih troškova transporta i dodatnog rizika na tržištima energenata, što je automatski podiglo cene na evropskom tržištu. Analitičari napominju da je ovakav razvoj događaja dodatno opteretio kupovnu moć građana i profitabilnost evropskih kompanija, posebno onih koje zavise od uvoza energije. Očekuje se da će, ukoliko se geopolitička situacija ne stabilizuje, pritisak na cene ostati prisutan i u narednim mesecima.
U poređenju sa globalnim trendovima, inflacija u evrozoni ostaje u fokusu investitora i centralnih banaka, dok tržišta pomno prate moguće poteze Evropske centralne banke. Povećanje inflacije moglo bi uticati i na kurs evra, kao i na performanse evropskih berzi. Za investitore iz Srbije, važno je napomenuti da se svako povećanje cena energenata i inflacije u evrozoni može preliti i na domaće tržište kroz skuplji uvoz i rast troškova života. Za poređenje, Belex15 indeks zabeležio je blagi rast od 0,8% na 3.456 poena tokom istog perioda.
Ostaje da se vidi da li će Evropska centralna banka reagovati dodatnim merama ili će sačekati stabilizaciju energetskog tržišta pre donošenja novih odluka. Investitori i analitičari i dalje pažljivo prate razvoj situacije na Bliskom istoku i njegov uticaj na evropsku ekonomiju.
