Italijanska vlada investira sredstva zaplenjena od mafije u železničku infrastrukturu, dok Srbija od 2009. oduzela imovinu vrednu 380 miliona evra, ali je najveći deo privremeno oduzet
Vlada Italije najavila je ulaganje od 200 miliona evra, zaplenjenih od mafije, u unapređenje bezbednosti železničke infrastrukture. Ova sredstva potiču iz imovine oduzete posle dvodecenijske istrage protiv jednog od najvećih trgovaca drogom iz sicilijanske mafije, Matea Mesine Denara, čija su sredstva bila sakrivena u poreskim rajevima, luksuznim hotelima, bankama i kriptovalutama širom više država.
U Srbiji je od 2009. do kraja 2024. godine, prema izveštaju Državne revizorske institucije, ukupna vrednost imovine oduzete u krivičnim postupcima premašila 45 milijardi dinara, odnosno oko 380 miliona evra. Većina te imovine, u vrednosti od 41,37 milijardi dinara (oko 352 miliona evra), i dalje je privremeno oduzeta, što znači da o njenoj konačnoj sudbini još nije doneta pravosnažna sudska odluka. Trajno oduzeta imovina, koja je postala državna na osnovu pravosnažnih presuda, iznosi oko 4,22 milijarde dinara (oko 35 miliona evra).
Upravljanje oduzetom imovinom donosi i prihode i rashode državi. Tokom 2024. godine, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom prihodovala je 93 miliona dinara od zakupa privremeno oduzete imovine, dok je od trajno oduzete imovine ostvareno dodatnih 266 miliona dinara. Ukupni javni prihodi od ovih izvora iznosili su oko 359 miliona dinara, odnosno nešto više od tri miliona evra. Istovremeno, država ima i troškove održavanja, čuvanja i osiguranja imovine dok traje sudski postupak.
U Srbiji, sredstva od prodaje oduzete imovine ulivaju se u opšti budžet i nemaju unapred određenu namensku potrošnju, za razliku od italijanskog modela gde vlada donosi posebnu odluku o upotrebi vanrednih prihoda. Prema mišljenju programskog direktora „Transparentnosti Srbija“ Nemanje Nenadića, ovakav pristup kao u Italiji ima smisla jer omogućava da se neplanirani prihodi usmere na rešavanje aktuelnih problema, dok u Srbiji to nije praksa.
Kao potencijal, italijanski model pokazuje kako bi sredstva od oduzete imovine mogla biti usmerena u infrastrukturne projekte poput železnice, što bi moglo doprineti smanjenju zaduživanja i dugoročnom ekonomskom razvoju, ali efikasnost takvog sistema zavisi od brzine i pravosnažnosti sudskih odluka u postupcima oduzimanja imovine.
