Brent nafta porasla 2,78% na 108,65 dolara, dok je kineski uvoz iz Irana činio 10% ukupnog uvoza u 2024.
Izvoz američke sirove nafte i naftnih derivata u Kinu značajno je opao od 2023. godine, zabeleživši pad od 95 odsto, pokazuju poslednji podaci o globalnoj trgovini energentima. Ova promena dolazi u svetlu najave bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da je Kina pristala da kupuje američku naftu, uz napomenu da će kineski brodovi početi da pristaju u Teksasu, Luizijani i Aljasci, kako bi preuzimali energente.
Kineska potražnja za energentima ostaje izuzetno visoka, dok američki izvoz u Kinu poslednjih godina beleži oštar pad, uglavnom zbog blokade Hormuškog moreuza i sankcija koje SAD primenjuju na iranski izvoz. Prema podacima američke Uprave za energetsku informaciju (EIA), Kina je u 2024. godini iz Irana uvozila 10 odsto ukupne količine nafte, što dodatno komplikuje snabdevanje zbog zatvaranja strateške morske rute.
Na globalnom tržištu, cene nafte nastavile su rast usled zatvorenog Hormuškog moreuza. Brent nafta, međunarodni referentni standard, porasla je za 2,78 odsto i iznosila 108,65 dolara po barelu, dok je američka West Texas Intermediate (WTI) nafta poskupela 3,07 odsto i dostigla cenu od 104,21 dolara po barelu.
Govoreći za američke medije, Donald Tramp je izjavio da “Kina ima nezasitu potražnju za energijom, a Sjedinjene Države raspolažu neograničenim resursima energije”. Najavio je i direktne isporuke američke nafte kineskim kupcima, uz očekivanje pojačanih brodskih aktivnosti na američkim izvoznim lukama.
S druge strane, iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova i energetike nije stigao zvaničan komentar na ovu najavu. Istovremeno, američki sekretar za finansije Skot Besent izjavio je da je u interesu Kine da Hormuški moreuz bude ponovo otvoren i da će Peking raditi “iza scene” na diplomatskim inicijativama za normalizaciju protoka energenata.
Zatvaranje Hormuškog moreuza, ključnog za globalni izvoz nafte iz Irana, uzrokovalo je dodatnu neizvesnost na tržištu energenata. Prema izjavama američkih zvaničnika, Kina je zainteresovana za stabilizaciju situacije, jer je ovaj pravac kritičan za njene energetske potrebe. U međuvremenu, iranski predstavnici poručuju da ne mogu “uopšte da veruju Amerikancima”, što dodatno otežava diplomatske napore.
Tržišni analitičari ocenjuju da bi potencijalni nastavak kinesko-američke energetske saradnje mogao da ublaži pritisak na cene nafte, ali naglašavaju da su dalji tokovi u velikoj meri zavisni od rešavanja bezbednosne situacije u Persijskom zalivu.
