U poslednja dva meseca svet ostao bez milijardu barela nafte zbog blokade Ormuškog moreuza, dok pošiljka gasa iz Katara najavljuje mogući nastavak izvoza iz regiona
Katarski tanker “Al Haraitijat” sa tečnim prirodnim gasom prošao je kroz Ormuški moreuz i nalazi se u Omanskom zalivu, što predstavlja prvu isporuku energenata iz regiona Persijskog zaliva od početka rata u Iranu, pokazuju podaci agencija za praćenje brodova. Ovaj brod, kojim upravlja kompanija Nakilat Shipping Qatar pod zastavom Maršalskih ostrva, ima kapacitet od 211.986 kubnih metara, a sledeća destinacija je Pakistan.
Prolazak katarskog tankera mogao bi da signalizira početak obnavljanja izvoza tečnog prirodnog gasa, mada je to još uvek daleko od predratnih nivoa, kada su iz Persijskog zaliva isporučivane oko tri pošiljke dnevno. Trgovački brodovi se i dalje suočavaju sa ozbiljnim bezbednosnim pretnjama zbog blokada koje su uvele i Iran i Sjedinjene Američke Države.
Katar je prethodno više puta pokušavao da pošalje isporuke kroz Ormuški moreuz, ali su tankeri “Al Dajen” i “Rašida” u aprilu bili zaustavljeni od strane Iranske revolucionarne garde i naloženo im je da ostanu na mestu, bez zvanično saopštenog razloga. Katar je drugi najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa na svetu, a njegova izvozna tržišta su pretežno azijske zemlje.
U poslednjim napadima na infrastrukturu Katara, uništeno je 17 odsto izvoznog kapaciteta zemlje, a očekuje se da će popravke obustaviti proizvodnju 12,8 miliona tona goriva godišnje tokom naredne tri do pet godina.
Državna naftna kompanija Saudijske Arabije, Aramco, saopštila je da je globalno tržište ostalo bez oko milijardu barela nafte u poslednja dva meseca, usled praktičnog zatvaranja Ormuškog moreuza. Izvršni direktor kompanije, Amin Naser, izjavio je da će, čak i ako se protok energenata obnovi, biti potrebno vreme da se sistem normalizuje: „Naš cilj je jednostavan: da održimo protok energije, čak i kada je sistem pod opterećenjem“.
Zatvaranje ključnog energetskog koridora izazvalo je velike poremećaje na globalnom tržištu, rast troškova poslovanja i dodatni pritisak na budžete država, korporacija i domaćinstava. Cene energenata beleže oscilacije, dok su naftne kompanije ostvarile značajne profite usled rasta cena. Građani širom sveta trpe rast životnih troškova izazvan trenutnom situacijom i sukobima na Bliskom istoku.
