Uvoz pokriva 70 odsto potreba, električna vozila čine četvrtinu saobraćaja, broj punjenja porastao 55 odsto
Kina je tokom poslednjih meseci zabeležila pad potrošnje nafte od devet procenata u odnosu na period pre izbijanja rata na Bliskom istoku, pokazuju procene banke JPMorgan. Ova promena dolazi u trenutku kada globalno tržište energenata trpi posledice sukoba Izraela i SAD protiv Irana i poremećaja u transportu nafte kroz Ormuski moreuz. Za poređenje, tokom svetske finansijske krize 2008. godine, globalna potražnja za naftom pala je za dva odsto.
Pad kineske potrošnje nafte ne reflektuje recesiju ili značajno ekonomsko usporavanje. Kina i dalje oko 70 odsto svojih potreba za naftom zadovoljava iz uvoza i ostaje jedan od vodećih kupaca iranske nafte. Zemlja ne beleži znakove energetske krize kakva je pogodila pojedine susedne države, što analitičari pripisuju velikim strateškim rezervama nafte koje je Peking godinama akumulirao upravo radi ovakvih okolnosti, navodi se u analizi prenetoj sa CNN-a.
Izuzetno važan faktor je promena potrošačkih navika. Zbog rasta cena goriva, kineski građani sve češće prelaze na električne automobile, koriste javni prevoz i železnicu. Tokom prvomajskih praznika, broj punjenja električnih vozila na autoputevima bio je za više od 55 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, dok su električni automobili činili gotovo četvrtinu ukupnog saobraćaja na kineskim putevima.
U isto vreme, zabeležen je pad broja avionskih putovanja tokom praznika od gotovo šest procenata, što se pre svega pripisuje smanjenju međunarodnih letova. Nasuprot tome, regionalni letovi su u porastu, a broj putnika u železničkom saobraćaju povećan je za skoro pet procenata. Ove promene ukazuju na ubrzanu transformaciju kineskog energetskog i transportnog sektora usled globalnih poremećaja i rasta cena nafte.
