Troškovi iznajmljivanja stanova u glavnim gradovima EU rastu brže od minimalnih zarada, što otežava pristup stanovanju za radnike sa najnižim primanjima
U 2024. godini, podaci pokazuju da minimalna mesečna plata nije dovoljna za pokrivanje prosečne cene iznajmljivanja stana u nekoliko glavnih gradova Evropske unije. Prema zvaničnim analizama, situacija je najizraženija u Pragu i Dablinu, gde su prosečne kirije za jednosobne stanove u centralnim delovima grada premašile nivo minimalne zarade.
U Pragu, prosečna cena zakupa jednosobnog stana u centru grada dostigla je nivo koji premašuje mesečnu minimalnu platu, stvarajući značajan pritisak na radnike sa najnižim primanjima. Slično je i u Dablinu, gde troškovi iznajmljivanja nastavljaju da rastu, a minimalna zarada ne može da pokrije ni iznos osnovne kirije bez dodatnih troškova života.
Ovaj trend je posledica rasta cena nekretnina i povećane tražnje za stanovima u urbanim sredinama, dok rast minimalnih plata ne prati dinamiku tržišta nekretnina. U poređenju sa drugim prestonicama EU, situacija je povoljnija u zemljama poput Portugala i Grčke, gde minimalna plata pokriva veći deo prosečne kirije, iako ni tu nije u potpunosti dovoljna za životne troškove bez dodatnih prihoda.
Podaci potvrđuju da je pristup pristupačnom stanovanju postao jedan od ključnih izazova za radnike sa minimalnim platama u većini evropskih prestonica. Iako pojedine vlade uvode programe subvencija ili ograničenja rasta kirija, ekonomski pritisak ostaje visok, posebno u najatraktivnijim delovima gradova kao što su Prag i Dablin.
S obzirom na aktuelne makroekonomske trendove i nastavak rasta cena na tržištu nekretnina, eksperti ocenjuju da će jaz između minimalnih plata i troškova stanovanja u urbanim centrima ostati izražen i u narednom periodu. Ovo dodatno komplikuje situaciju za mlade radnike i porodice sa niskim prihodima, koji su najviše izloženi riziku od stambene nesigurnosti.
