Koliko sati morate da radite da biste kupili novi telefon, otišli na večeru ili platili vikend-putovanje? Kada cenu proizvoda pretvorimo u sate rada, naše odluke o trošenju novca mogu izgledati potpuno drugačije.
Većina ljudi prilikom kupovine razmišlja o tome koliko nešto košta i da li ima dovoljno novca na računu. Međutim, postoji još jedan način da sagledamo svoje finansije – da cenu svakog proizvoda ili usluge izrazimo kroz vreme koje smo morali da provedemo na poslu kako bismo taj novac zaradili.
Ovakav pristup može nam pomoći da bolje razumemo vrednost novca, prepoznamo nepotrebne troškove i donosimo racionalnije finansijske odluke.
Koliko zapravo zarađujete po satu?
Računica je jednostavna. Potrebno je da mesečnu neto zaradu podelite brojem radnih sati tokom meseca.
Na primer, ako zarađujete 100.000 dinara mesečno, a radite 176 sati, vrednost jednog sata vašeg rada iznosi približno 568 dinara.
To znači da za proizvod od 5.000 dinara morate da radite gotovo devet sati, odnosno nešto više od jednog standardnog radnog dana.
Ukoliko poželite novi mobilni telefon od 60.000 dinara, za njega ćete, prema ovoj računici, morati da izdvojite zaradu ostvarenu tokom približno 106 radnih sati, odnosno više od 13 osmočasovnih radnih dana.
Naravno, reč je o pojednostavljenom obračunu, jer ne uzima u obzir troškove odlaska na posao, neplaćeni rad i druge obaveze. Ipak, pruža zanimljivu perspektivu na svakodnevnu potrošnju.
Da li biste za jednu kupovinu radili tri dana?
Zamislite da u prodavnici vidite jaknu koja košta 15.000 dinara. Na prvi pogled, njena cena možda deluje prihvatljivo, naročito ako imate dovoljno novca na računu.
Međutim, ako znate da morate da radite više od 26 sati kako biste zaradili taj iznos, pitanje više nije samo da li možete da priuštite jaknu.
Pitanje postaje: Da li mi ova kupovina vredi više od tri radna dana?
Takvo razmišljanje ne znači da treba odustati od zadovoljstava, već da novac posmatramo kao rezultat sopstvenog vremena i uloženog truda.
Najveći problem nisu uvek velike kupovine
Dok o kupovini televizora, automobila ili skupog telefona često razmišljamo danima, male svakodnevne troškove uglavnom ne primećujemo.
Kafa od 300 dinara, dostava hrane od 1.500 dinara ili nekoliko nepotrebnih kupovina tokom nedelje pojedinačno ne moraju predstavljati značajan izdatak.
Međutim, ako svakog radnog dana potrošite dodatnih 500 dinara, tokom 22 radna dana izdvojićete 11.000 dinara.
Za osobu koja mesečno zarađuje 100.000 dinara to predstavlja iznos jednak zaradi za više od 19 sati rada.
Upravo zbog toga finansijski stručnjaci često preporučuju praćenje manjih, ponavljajućih troškova, jer njihov zbir tokom godine može predstavljati ozbiljan deo kućnog budžeta.
Vreme ima vrednost i kada ne radimo
Postoji još jedna strana ove računice.
Ponekad je opravdano potrošiti više novca kako bismo uštedeli vreme. Na primer, ako vam neka usluga štedi nekoliko sati nedeljno, možda ćete proceniti da vredi platiti je, naročito ako to vreme možete da provedete sa porodicom, odmarajući se ili obavljajući važnije poslove.
Ipak, treba razlikovati satnicu na poslu od vrednosti slobodnog vremena. To što zarađujete 568 dinara po satu ne znači da svaki slobodan sat možete pretvoriti u isti iznos novca.
Zbog toga cilj nije da svaki trenutak života dobije novčanu cenu, već da naučimo da pažljivije raspolažemo i vremenom i novcem.
Jedno pitanje koje može promeniti način kupovine
Sledeći put kada poželite da kupite nešto što vam nije neophodno, pokušajte da umesto pitanja „Koliko ovo košta?” sebi postavite drugo pitanje:
„Koliko sati svog života provedenih na poslu dajem za ovu stvar?”
Možda ćete zaključiti da proizvod zaista vredi tog novca. Ali možda ćete otkriti i da vam je vreme koje ste uložili da biste ga zaradili dragocenije od onoga što planirate da kupite.
Na kraju, novac možemo ponovo zaraditi, dok vreme koje smo već potrošili ne možemo vratiti. Upravo zbog toga razumevanje veze između vremena, rada i potrošnje može biti jedan od najjednostavnijih koraka ka odgovornijem upravljanju ličnim finansijama.