Investicija obuhvata ostrvo Sazan i priobalje Vjosa-Narta, hiljade građana protestuju zbog uticaja na zaštićena prirodna područja
Kompanija povezana sa investicionom firmom Džareda Kušnera, zeta bivšeg američkog predsednika, najavila je ulaganje od 1,4 milijarde evra (oko 164 milijarde dinara) u izgradnju luksuznog turističkog kompleksa na albanskoj jadranskoj obali. Projekat uključuje ostrvo Sazan i priobalno područje u blizini zaštićenog pejzaža Vjosa-Narta, poznatog po močvarnim staništima retkih životinjskih vrsta kao što su flamingosi, foke i morske kornjače.
Ova najava izazvala je masovne proteste u glavnom gradu Tirani, gde su se hiljade građana okupile i u utorak uveče, zahtevajući od vlasti da preispitaju ekološke i ekonomske aspekte investicije. Građani i ekološke organizacije ističu da izgradnja kompleksa može ugroziti biodiverzitet i dugoročno narušiti prirodna bogatstva regije, posebno u delu koji je pod međunarodnom ekološkom zaštitom.
Projekat predviđa izgradnju hotelskih kapaciteta, luksuznih vila i turističke infrastrukture na Sazanu, najvećem albanskom ostrvu, kao i razvoj u zoni Vjosa-Narta, koja je deo evropske mreže Natura 2000. Prema dostupnim informacijama, ovakva investicija mogla bi značajno uticati na turistički sektor Albanije, ali i izazvati dugoročne posledice po lokalne ekosisteme, koji su ključni za očuvanje biološke raznolikosti na Jadranu.
Zvaničnici investicione firme nisu davali javne izjave povodom protesta, dok su ekološke organizacije ponovile zahteve za transparentnost i uključivanje stručne javnosti u proces donošenja odluka. Prema navodima iz ekonomskih analiza, ovakva investicija mogla bi Albaniji doneti značajan devizni priliv i povećanje zaposlenosti u turističkom sektoru, ali uz rizik od gubitka ekoloških resursa koji su temelj održivog razvoja.
Vlada Albanije do sada nije objavila detaljan plan implementacije projekta, niti ekonomske projekcije potencijalnih prihoda i fiskalnih efekata. Očekuje se da će nastavak protesta i pritisak domaće i međunarodne javnosti uticati na tok pregovora između investitora i albanskih vlasti, posebno u pogledu poštovanja ekoloških standarda i regulative Evropske unije.
Ovaj slučaj ponovo pokreće pitanje balansa između privlačenja stranih investicija i očuvanja prirodnih dobara, što je ključni izazov za zemlje u razvoju koje pokušavaju da ojačaju svoju poziciju na turističkoj mapi Evrope.
